Шале у БиХ не мањка

И док се они шале домаћи привредници трпе. Гасе погоне. Губе новац. И падају све ниже. Таман када помисле да не могу даље да тону домаћа власт им покаже да су се преварили, јер их новом шалом гурну даље у провалију.

Да је тако показују и обећања из Савјета министара БиХ да ће Закон о царинској политици, који треба да омогући “царину без папира”, ступити на снагу ни мање ни више него 1. априла ове године, на Међународни дан шале. Симболично, нема шта.

Прво су се нашалили да ће тај акт на снагу ступити 1. јула 2021. године, па од почетка ове године, док су најновија обећања помјерена за 1. април. Како је кренуло, превознике који у километарским колонама на улазу у Европску унију чекају и по више дана да оцарине робу, не би изненадило да исти рок буде помјерен још неколико пута. Јасно је да би остали изненађени и у чуду да им беспапирни царински систем буде омогућен. Вријеме цури, а нико ништа не ради. Парламент не засједа и не доноси нове акте који су предуслов за ступање на снагу “царине без папира”.  Власт се не хвата за главу што свакодневно шаље лошу слику о земљи, јер њима на рачун лијежу њихова примања која се мјере са четвороцифреним бројкама, а о којима обичан возач, који тапка на мјесту по више дана у камиону на граници, може само да сања.

Док возач камиона као озебао сунце чека да оцарини робу, власт на нивоу БиХ то сунце је изгледа одавно огријало, јер се и не замисли па и нимало не презноје да напуне свој новчаник. Власт додаје само гас у својим лошим потезима, док превозници са повученом ручном стоје на једном те истом мјесту по више дана на граници. Не брине их ни што су, у овом случају Европска унија и други донатори, кроз ИПА фондове уложили позамашну своту новца да буду испуњени сви услови да БиХ има беспапирни царински режим. Брукање домаће земље не престаје, јер изгледа власт и сматра да су за то изабрани. Јер да није тако почели би да бар мало раде у интересу домаће привреде и грађана. Обећање “царине без папира” је само једно у низу шала домаћих власти. Тих обећања и шала не мањка и свакодневно их пласирају грађанима. Због тога не треба нико да се чуди што онај исти возач, који годишње када се зброји и по више мјесеци проведе на граници, тражи другу земљу којој ће привређивати и доносити профит.

Када се све зброји домаће власти сматрају изгледа да им је приоритет у политици да се шале. Брука је и срамота што се понекада и запитају што нам возачи и остали грађани одлазе у земље у којој се изабрани представници не шале јер им је приоритет да се боре за те исте раднике који им доносе профит и развој домаћег тржишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.