Сачувајмо дједовину
Имовина Срба прогнаних у ратном вихору са подручја данашње Федерације БиХ оскрнављена је и уништена током рата. Куће су спаљене, порушене, земља запуштена. Оно што није уништила људска рука, коров је узео под своје. Бјежећи пред непријатељским гранатама Срби су оставили огњишта и све оно што су муком стицали цијелога живота.
Двије и по деценије подижу огњишта из пепела. Они који су се вратили и задњи атом снаге уложили су да би поново удахнули душу сваком педљу своје земље, оне која је вијековима српска била.
Многи су нова гнијезда свили широм Републике Српске и Србије, а оно што рат није уништио уништава систем који функционише накарадно и који у миру отима српску дједовину. Власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба, а највећи број њих иселио се у Србију. Проблем је настао када је ФБиХ почела са хармонизацијом земљишно-књижних листова и гдје, за разлику од Српске, не практикују слање позива сваком уписаном власнику и посједнику да би могао да заштити своја права и буде уписан тамо гдје постоји правни основ у новој евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима. Покретањем процеса оснивања новог катастра Срби су дошли у ситуацију да уколико не виде на вријеме ту информацију у службеном гласнику и не јаве се, њихова дједовина буде укњижена на БиХ и да остану без свога парчета земље.
Очигледно је мало било отимачине у рату па су неки себи дали за право да отимају и сада, у миру. Јер ово није ништа друго него отимачина српске земље. Србија и Српска све ове године једина су нада повратницима у ФБиХ да ће остати и опстати на својим огњиштима.
У њих су све очи упрте и сада када би стотине хиљада Срба могло остати без свога парчета земље.
Да спријече неправду и заштите српску земљу удруженим снагама, кампањом информисања и кроз Канцеларију за бесплатну правну помоћ Српска и Србија покушавају да допру до сваког власника да би његова права и имовина били сачувани.
Зар није било доста протјеривања, отуђивања и убијања у рату? Зар да и у миру људи стрепе за оно што је њихово? Ако се нису вратили на пријератна огњишта, не значи да су се одрекли свега што су силом прилика морали да оставе. Оставили су јер су прогнани, а не враћају се јер не могу да добију посао, да њихова дјеца уче српски језик и ћирилицу, не враћају се јер им власт у ФБиХ не даје могућност да створе услове за живот достојан човјека. Сви они који на било који начин могу помоћи треба да дају све од себе да буде заштићен сваки комад земље да дједовина не падне у руке туђина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
