Сабирање хрватских рачуна
Да се у Хрватској не поштује равноправност народа, да су подјеле и даље очигледне и велике и да би баш то могао бити камен спотицања ове земље на путу у Европску унију, показује и извјештај Европске комисије, који ће бити објављен 9. јуна.
Извјештај би, кажу упућени у тој земљи, могао да Хрватима донесе неочекивано непријатне резултате.
Јер, бриселски званичници поручили су Хрватској да је вријеме да се саберу сви рачуни и ријеши све са чим се годинама у Хрватској одуговлачило. Нови извјештај, између осталог, истиче да права Срба не укључују само право на повратак него и право на пензије, да Хрватска треба да предузме мјере да би заштитила оне који могу бити изложени пријетњама и насиљу. ЕУ истиче важност даљег напретка на овом подручју, не само у интересу права у Хрватској, него и да би се побољшао поступак помирења и у Хрватској и у регији.
Овај извјештај за све који су иоле упућени није никакво изненађење. Јер, у Хрватској ни 15 година послије рата кривци за ратне злочине не одговарају за своја недјела, нико се не бави судбинама несталих Срба, нити се бави истрагама и процесуирањима одговорних за злочине над српским становништвом. С друге стране, Србија је процесуирала готово све одговорне за злочине.
Србија је усвојила декларацију о осуди злочина у Сребреници прије него декларацију о осуди злочина над сопственим народом. У Хрватској такво нешто није ни у плану.
Мало ко се од хрватских политичара усуђује да отворено призна злочине над Србима у протеклом рату. Србија је одавно то урадила. Иако апсолутно свјесна колико је злочина почињено над Србима, јавно говори и онима почињеним над осталим народима.
Док са једне стране у Србији дјелује више од 20 невладиних организација које су ангажоване на помирењу у региону, осуђују све злочине, у Хрватској такве организације нису пожељне.
Чланови Иницијативе младих за људска права Хрватске, правим тренутком за покушај помирења сматрали су годишњицу "Олује", када су у Книну поставили спомен-плочу жртвама ове хрватске војне операције. Овај корак ка помирењу заустављен је уништавањем и уклањањем плоче у самом старту, прије него што је идеја успјела да пусти коријење. Данас се више и не спомиње.
Пред сам крај преговора за улазак у европску породицу, остали су велики изазови за Хрватску. Изазови који ће показати колико је заиста спремна на помирење, рјешавање проблема Срба и процесуирање одговорних за ратне злочине.
Показаће посљедње поглавље преговора колико је Хрватска заиста спремна да постане дио Европске уније. A признавањем своје одговорности, учинили би важан корак ка помирењу у региону. То су схватили сви. Ваљда ће и Хрватска.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
