Са ким у разговоре
Република Српска оформила је преговарачки тим који би требало да покрене дијалог са ФБиХ и друга два конститутивна народа о будућности БиХ, а у њему су се нашли српски представници у институцијама БиХ, шефови клубова владајуће већине у НСРС, те представници институција РС. Српска је све урадила, само још да иницијативу за разговоре неко озбиљно схвати.
И поред тога што, мимо политичара, у тиму имају и два стручњака, чини се да иницијативу није схватила озбиљно ни сама Српска. Чињеница је да се о будућности БиХ мора разговарати, јер сваки трезвен и здраворазумски човјек види да је оваква ситуација неодржива, али таква једна озбиљна иницијатива не смије и не може бити постављена на начин да о будућности одлучује само једна политичка опција.
Неколико је фактора зашто је ово, бар тренутно, тим ни за шта. Први је тај што у њему нема представника опозиције. И било је неозбиљно њихово одбијање. Ако ништа, могли су ући у тај тим и изнутра показати да је бесмислен, ако је бесмислен. Овако, само ће трпјети оптужбе за издају. Опет.
Други је тај што у њему нема стручних, академских чланова који су учествовали у стварању РС. Два стручњака која су у тиму јесу стручни, али прати их негативна перцепција за односе са владајућом већином. Самим тим, и ту се поставља ситуација да је у тим угуран свако ко је близак најјачој партији.
Трећи проблем је недостатак јасног циља и правца на који начин ће се разговори водити. Сами чланови нису упознати да су чланови, а на питање шта је кључно што тим треба да уради већина их је сагласна да не знају шта, али да знају да је потребно причати. Нешто ће ћерати, а шта ће ишћерати, чуће се.
Четврти, и вјероватно кључни, је тај што, према тренутном стању, тај тим ће преговарати сам са собом. Евентуално са ХДЗ-ом, али у том погледу би то само био проширен коалициони састанак ХДЗ - СНСД. Иако сви изражавају надање да ће Бошњаци, ипак, сјести за исти сто и разговарати, реакције на позитиван одговор предсједника ФБиХ Маринка Чаваре и напади које је доживио јасан су показатељ да од тога нема ништа.
БиХ је немогућа држава и о њеној будућности је неопходно да се разговара, јер све друго води у нешто што нико не прижељкује, али тај дијалог не треба да буде политичко надгорњавање, страначка кампања или додатно ухљебљивање кадрова. Можда звучи утопијски, али конструктивност и озбиљан приступ су заиста потребни.
Ако се будућности буде прилазило преко прошлости и ако ћемо при томе бити неозбиљни, садашњост ће бити критична, а главна тема разговора ће бити “дај да се спасе што се спасти може”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
