Рушитељи мира у Сребреници

Крстина Ћирковић

Да се у Сребреници годинама крше закони Републике Српске и угрожавају основна људска права, потврђује и “случај цркве” у Дугом Пољу. Наиме, вјерујући српски народ, који живи у том дијелу Сребренице је прије двије године одлучио да својим новцем сагради храм у којем ће се вјенчавати и крштавати, Богу молити за здравље, мир и љубав међу људима.

Нису ни слутили да ће ти узвишени циљеви и добронамјерност бити дочекани осудама, опструкцијама и читавом ујдурмом бошњачких политичара који су се, као и увијек до сада, покушали прикрити иза некаквих удружења или група незадовољних грађана несрпске националности.

Али, није црква у Дугом Пољу први трн у оку бошњачким представницима сребреничке власти. Изгон православних богомоља и обиљежја из сједишта некадашње Сребреничке митрополије, почео је још 2002. године када је из кабинета тадашњег начелника Шефкета Хафизовића наложено да се уклони крст на Старом граду изнад Сребренице и поруши започета црква Преподобног Сисоја Великог у Поточарима.

Тај необављени задатак предао је у аманет свом сљедбенику Абдурахману Малкићу, који је више пута, али безуспјешно, заказивао датуме рушења тих светиња. Није било новца, иако је тих година обилато стизао у Сребреницу, којим би се могла реализовати рушилачка намјера тадашњег првог човјека у општини, у којој Срби још чине већину.

Багере је, као средство мирне борбе против Срба и српских обиљежја, наслиједио и актуелни вршилац дужности начелника Ћамил Дураковић. И њему, као и његовим претходницима сметају спомен-обиљежја страдалим Србима, која су подигнута поред пута, јер пролазници застају и одају почаст и неким другим невиним жртвама Сребренице.

Дураковић невјешто крије да му то смета. Тврди да му не сметају српски споменици, него наводно начини обиљежавања мјеста страдања Срба. За њега су крстови “провокативни” а подизање српских спомен-обиљежја крај пута “ограничавање територије”.

Овакви ставови Дураковића дефинитивно не остављају никакву наду у бољу и заједничку будућност Сребреничана. А то је важно, јер ће се он, као независни кандидат за начелника ове општине, представити сребреничким гласачима као чувар мира, градитељ толеранције и добрих комшијских односа између Срба и Бошњака.

А док то буде обећавао, захтјев за издавање дозволе за градњу цркве у Дугом Пољу ће, највјероватније, скупљати прашину у фиокама надлежног општинског одјељења. Он може да каже, а да чини се тако и буде, да Српска православна црква у Сребреници не добије грађевинску дозволу све док је он на челу општине. Он је “јачи” од закона, министарстава и судова. Јер, све законске одлуке и рјешења падају у кабинету начелника Сребренице. Падале су, кажемо, и напомињемо да ничија сила није Богу мила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана