Рушење система
Представници у БиХ у органима Уједињених нација требало би да гласају према одавно усаглашеним инструкцијама. Према сталној инструкцији Министарства иностраних послова БиХ, када су земље ЕУ приликом гласања у органима УН нејединствене у ставу, БиХ би требало да буде уздржана.
Тако би, наглашавамо, требало да буде, и тај систем морао би да се поштује приликом сваког гласања.
Aли тако није у стварности, јер приликом гласања у Савјету Уједињених нација за људска права у Женеви, о Резолуцији о нападу израелске војске на конвој за Газу, коју је у име исламских земаља предложио Пакистан, тај систем је потпуно урушен.
Тако је БиХ, мимо договорених принципа, гласала као и земље чланице исламских и арапских земаља за Резолуцију.
Помоћник министра за мултилатерална питања у Министарству иностраних послова Бранко Мандић инструкцију МИП-а није послао амбасадору Емини Кечо-Исаковић, него је тражио став Предсједништва.
Став је добио од члана Предсједништва из Републике Српске Небојше Радмановића који је рекао да у случају да земље ЕУ не буду усаглашене, БиХ мора да буде суздржана.
Радмановићев став Мандић, међутим, није послао амбасадору. Каже да то није урадио, јер није добио став друга два члана Предсједништва.
A, Кабинет предсједавајућег Предсједништва БиХ Хариса Силајџића самовољно је директно послао свој став амбасадору Емини Кечо-Исаковић да гласа за Резолуцију.
То је урађено, иако закони и прописи налажу да комуникација са мрежом дипломатско-конзуларних представништава иде преко МИП-а, као и у свим другим државама свијета.
У цијелој овој причи једино је Небојша Радмановић испоштовао државни систем и начин комуникације, али је његов став остао у ладици МИП-а.
Питање је како? И зашто?
Упућени тврде да је Мандић, у ствари, одиграо ову игру за Силајџића, једни кажу да је уцијењен, а други да калкулише, јер жели мјесто амбасадора у Бечу.
Зна се само једно: Овако се руши, а не гради ни држава ни систем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
