Рушење мира
За мање од мјесец дана навршава се 25 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир, познатијег као Дејтонски споразум, којим су заустављени ратни сукоби на простору БиХ. Тај мировни споразум потврдио је историјску чињеницу, постојање Републике Српске, али и дефинисао устројство БиХ.
У тренутку његовог потписивања то је био један од централних свјетских догађаја, заустављена су крвопролића и очекивало се да ће тај документ успоставити трајни мир и једнакост сукобљених страна. Међутим... Већ у првим послијератним годинама од стране Бошњака, уз пресудну подршку међународног фактора оличеног у канцеларији високог представника, започео је правно насиље над Србима и Републиком Српском.
Пред освит 25. годишњице крволочна жеља за поништавањем мира, опстанка Срба на вјековном огњишту и укидање српског парчета земље не јењава и Бошњаци путем својих сателита попут Данијела Сервера призивају распакивање Дејтона. На свом плану да укину темељ БиХ, нису поштедјели ни Хрвате па се тако створила ситуација да један народ покушава да кроји судбину друга два, гледајући БиХ као сопствену тапију.
Нема ништа лоше у чињеници да неки народ жели бољи положај у држави, али не може се оправдати перфидно инсистирање на угрожености и извртање историјских чињеница онако како то чине Бошњаци, баш као што су радили у праскозорје ратних година. Још више шокира чињеница да у својим захтјевима зазивају међународни интервенционизам, заборављајући да је тај исти фактор био кључан за почетак оружаних сукоба. Сваки компромис подразумијева и да свака страна буде једним дијелом незадовољна, али свима је заједничка тачка да је мир и престанак убијања. Бакир Изетбеговић је у једном интервјуу признао да је његов отац Алија био незадовољан потписаним, али срећан због мира. Ипак, код Бакира је замагљен разум и тиња жеља за некаквом имагинарном осветом, а у својим иступима не зазире ни да звецка оружје.
Посљедњу иницијативу Милорада Додика да се у заједничкој изјави поводом јубилеја рат у БиХ дефинише као несрећан сукоб и иницијативу да Срби и Хрвати потпишу изјаву о функционисању БиХ, Бошњаци су дочекали на нож и тада су се сјетили Дејтонског споразума. Дакле, када своју шапу стављају на комплетну БиХ, Дејтон је неправда, али када се два народа побуне због те шапе, онда је Дејтон раван Курану.
Ожиљке из рата носе сви, обичан грађанин ће и у најтежим кризама рећи: “Само да не буде рата”. Међутим, Бошњацима није стало до обичног грађанина, већ само до болесних амбиција. БиХ је погрешна држава, препуна “високе политике”, али је у миру. Тај мир створио је Дејтонски споразум. А мир је светиња!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
