Рупа на свирали
“Треба знати фрулу засвирати, али и за појас задјенути”. Ову стару народну пословицу, чија је једноставна поука да за све постоји прави тренутак и да треба знати када није вријеме за “фрулање”, очигледно нису чули поједини медији и политичари.
Могуће и да су чули, али да једноставно не сматрају да вријеме пандемије ипак није вријеме када неке ствари треба привремено оставити по страни. О чему се ради? О томе да нико разуман не сматра да је у оваквој ситуацији добро што Република Српска нема своје робне резерве, али апсолутно нико са зрном соли у глави не треба да се нада да ће свакодневним истицањем тог проблема убрати неки политички поен или добити који лајк. Другим ријечима, нека питања неће нестати, али једноставно није вријеме да се она постављају. Као што није вријеме за малициозно извјештавање појединих медија, јер не само да неће стећи нову публику већ ће изгубити и дио постојеће. Руку на срце, ни њихови антиподи с друге стране медијско-политичког спектра без озбиљног или чак без било каквог критичког осврта на потезе власти, неће стећи нову публику, али неће се ни огадити објективним читаоцима и гледаоцима.
Али много већи проблем од медија су неодговорни политичари који једноставно не схватају да обични људи у њиховом понашању све више препознају жељу за личном промоцијом, а не борбу за њихове интересе и боље сутра. Чак и када је њихово понашање директно усмјерено према грађанима и када им носе пакете помоћи, нека ми не замјере, али то све више личи на предизборну кампању.
А како тек онда назвати њихово понашање када у јавност пласирају снимке из карантина у које се смјештају особе позитивне на вирус корона или они што долазе у Републику Српску који због опасности од ширења вируса морају 14 дана да проведу у изолацији. Ниједна власт на свијету није била спремна за ово што нас је снашло, па није ни наша и биће времена да јој се то приговори, али када опозиција или опозиционар злосрећно вријеме користе за критику и тамо гдје јој апсолутно нема мјеста, а да при томе не нуде никакво смислено рјешење, онда власт нема разлога за претјерану бригу.
А пошто смо закључили да нису чули за народну пословицу с почетка овог текста, онда би могли да извуку поуку из једне мисли великог Борислава Пекића која гласи: “Кад човјек остане у мраку, он не тражи онога ко је угасио свијећу, већ другу свијећу да не би и даље био у мраку”!
Онај ко ово не разумије, на првим сљедећим изборима биће девета рупа на свирали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
