Рупа без дна
Снага једне земље на међународном плану свакако се мјери снагом њене дипломатско-конзуларне мреже, која треба да је представља на најбољи могући начин.
Међутим, дипломатска представништва БиХ то не раде и не брину се ни најмање какву ће слику о БиХ стећи становници земље у којој службују.
Најважније им је да добију потребан новац да би могли да уживају у чарима земље у којој су, врло често, и по неколико година на рачун пореских обвезника из Републике Српске и Федерације.
Не либе се да троше и расипају паре, а главни кривац за то је Министарство иностраних послова БиХ, које их никада није питало за оправдања за потрошене милионе.
Извјештај о трошковима ДКП мреже током прошле године показао је да су извукли из БиХ више од 35 милиона марака, а осим што су 13 милиона потрошили на плате, остатак је отишао на различите привилегије.
Тако су се запослени у амбасадама и конзулатима возикали таксијима по свјетским престоницама, трошили на телефоне, књиге, храну и пиће паре муком зарађене у БиХ.
Хиљадама су плаћане и услуге медија, а гдје су се и како су се по свијету медијски представљале дипломате БиХ није познато.
Какву су слику могли послати најбоље говори чињеница да су, иако је прописано да морају да познају стране језике, плаћали и преводилачке услуге.
Све ово свакако не говори о јачини једне земље у било којем смислу осим у неспособности.
Ту БиХ, а и њена ДКП мрежа, свакако предњачи и тако ће остати све док се не уведу стриктна правила ко шта и на који начин треба да ради и колико за то треба да буде плаћен.
Казне су приоритетна потреба административног система у БиХ и њених подружница по свијету. Без казни службеници посао који им је додијељен неће озбиљно схватати.
А као посљедицу тога и даље ћемо имати лош статус на међународној сцени, дно на разноразним љествицама успјешности и свакако никакав кредибилитет.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
