Роб у 21. вијеку
"Како су сви осим мене успјели да се спасу заточеништва у којем се налазим још отприје овог посљедњег рата у БиХ? И моја браћа су били у најму, али их спаси војска па данас раде у фабрици. И ја бих у фабрику, немам дана школе, али све бих радио, шта год нареде. A знам добро и да пјевам, можда би ми неко дао хране за то? Само да дође човјек који се не боји Змаја од Шипова и одведе ме што даље одавде".
Невјероватна прича роба у 21. вијеку Драгоја Дроце дешава се годинама ту, у Шипову, пред нашим очима. Никад нико није ни покушао да Драгоју спаси, да му помогне да зимске ноћи проведене на отвореном, на планини Сињаково, уз крда бикова бодача замијени каквим кровом над главом, нормалним оброком и сувом постељом.
Доброћудни весељак годинама пјесмом увесељава све који га знају. Он им своју муку никад није ни покушао да изнесе. То их, углавном, није занимало јер је Драгоја, ваљда, предодређен, рођен само за то да би чувао говеда Илије Граховца, Змаја од Шипова.
Aли ни то не би било толико лоше да се ради о неком просјечном, уобичајеном најму. Aли не. Драгоји за тај посао никад ништа није плаћено, он нема дана школе, не зна шта је час, мјесец, година, није му јасно шта означавају и колико износе литар, метар, килограм. Не зна ниједно слово, не зна кад је рођен ни колико година има. Отац га је Илији, док је имао пет-шест година, дао у најам у замјену за кобилу.
Илија га често истуче. Мјештани тврде да је Драгоја понекад био толико модар да није могао на ноге да стане. Змај од Шипова, коме је прије рата суђено за убиство у покушају (јер је ножем убо полицајца), кажу они, тада га затвори и по мјесец, па нико не зна је ли Драгоја жив.
Драгоја има неколико браће и сестара али га нико од њих, чињеница је, неће. Можда га, размишља Драгоја, једино хоће још онај неожењени брат који је у Брчком. "Aли како до Брчког кад је можда тамо још рат, а немам ни личне ни пропуснице", размишља наглас Драгоја.
Сада Драгојина ужасна животна прича више није тајна. Без сувишних жалопојки, критика и набрајања ко је све одговоран за његову судбину, Драгоју треба ослободити ропства. За то су потребне двије ствари: Драгојина жеља да више не буде роб, која постоји, и добра воља социјалних радника. Ово друго је, изгледа, битније јер се они већ изговарају на поштовање законских одредби о надлежности. A то је у овом случају неважно, јер побједу ће однијети људскост и морал, ако их буде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
