Резолуција о Косову

БиХ није признала Косово и о томе је до сада увијек постојао консензус, што значи и да би БиХ требало да гласа за српску Резолуцију о Косову, којом се јасно истиче да једнострана сецесија није прихватљив начин за рјешавање територијалних питања, позивајући на проналажење рјешења путем дијалога.

Међутим, недавно је Комшић на њему својствен недржавнички начин, изјавио да подржава цјеловитост и суверенитет Србије без Косова. Између осталог, и зато је било очекивано његово, као и Силајџићево, противљење уврштавању те тачке у дневни ред.

A неопходно би било да БиХ подржи Резолуцију Београда и зато јер Србија гарантује територијални интегритет БиХ. Логично је онда да би и БиХ требало да гарантује територијални интегритет Србије.

Тим противљењем Комшића и Силајџића Предсједништво је одступило од своје уставне обавезе да одлучује о правцима спољне политике БиХ, јер је оно, према Уставу, дужно да изнесе свој став. Без званичне платформе и делегације, евентуално учешће БиХ на засједању Генералне скупштине УН биће незванично и без икаквог правног дејства.

Aли у сваком случају, као и до сада, треба очекивати самосталне, приватне иступе у име БиХ макар они били без правног дејства. Какве би консеквенце биле у том случају, тешко да би ико могао да потврди сада.

За сада, сигурне су двије ствари. Прво, БиХ не може да гласа против Резолуције Србије у УН. И друго, ако бошњачки политичари покушају то да ураде на своју руку, биће проблема.

У овом тренутку тешко је говорити о епилогу расправе о приједлогу Резолуције Србије у УН. Aко испуне обећање, 50 земаља ће гласати за српску резолуцију, док СAД, Енглеска, Француска и Саудијска Aрабија имају обећање 65 земаља да ће гласати против српске резолуције. Aли тек 9. септембра видјећемо како је окончала дипломатска борба за гласове 30 земаља. Од њихове одлуке зависи ко ће побиједити у Генералној скупштини УН.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.