Резерва

Ведрана Кулага Симић

Нетранспарентно трошење буџетских средстава током протеклих година искристализовало се као једна од карактеристика институција на заједничком нивоу.

Многе од ових институција "живе" по законима које су кројили њихови надлежни, по сопственом нахођењу, по својим правилима и онако како им одговара. То је, нажалост, наша стварност.

Наша стварност је (опет нажалост) и то да је мало оних у овој земљи којима некада није затребала финансијска помоћ. Многи се боре на разне начине да обезбиједе своју и егзистенцију своје породице, да имају кров над главом, школују дјецу у нади за неко боље сутра.

Сурова стварност постаје још гора када се у недаће умијешају лични интереси, познанства и направе разлике међу онима међу којима те разлике не смије бити. Пријеко потребна помоћ тако се неријетко дијели без критеријума размишљања и једнакости.

То данас имамо свуда, па и у самом врху извршне власти на нивоу БиХ и то у Савјету министара којем је, односно његовом руководству, дата могућност да бирају коме ће дати један дио новца из буџетске резерве. И то по личном осјећају, насумице, без критеријума. Тако се годинама уназад правила селекција међу онима којима је помоћ требала, било да је ријеч о једнократној помоћи за школовање, лијечење, рјешавање материјалне ситуације, или куповини грна за снијег, обнови воденица, санацији крова....

Једини критеријум, изгледа, био је мјесто у које помоћ треба да стигне. Јер како објаснити то да су помоћ из резерве добијали углавном они који живе у мјестима за која су емотивно везани чланови руководства Савјета, односно предсједавајући и његова два замјеника. Тако су неки добијали 1.000 марака за санацију крова, за школовање, за операцију, а неки ништа јер ето живе у погрешном мјесту.

Да ли је то исправно? Да ли је то морално? Јер и њима кров прокишњава, хтјели би да се школују или морају на пријеко потребну операцију.

Приликом подјеле помоћи не смије бити малверзација, као ни неких законских одредаба које би нагињале ка томе. Нажалост, то имамо данас, а имали смо и јуче, али треба спријечити да то буде и сутра. Треба помоћи колико је год могуће, али без подјела и личних симпатија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана