Револуција

Упркос тренингу добијеном у Београду на академији "Канваса", теренци "Удара" из Тузле нису успјели да своју острашћеност професионално закамуфлирају. Доказ за то је њихов глупо увредљив антисрпски проглас који, приде, још открива цијелу игру захтјевом да се важећи Устав БиХ поништи, а на његово мјесто врати унитаристички ратни устав Изетбеговићеве "Републике БиХ" из 1993. године.

Очекивање преливања протеста преко ентитетске линије, према систему спојених судова, било је кључна компонента плана да се прикрију прави узроци и циљеви дестабилизације.

Међутим, недисциплиновано откривање карата групе "Удар", главних организатора побуне, и упечатљиво деструктиван начин како је операција спроведена широм ФБиХ, отријезнило је многе у Републици Српској, на самом почетку...

Ликвидација Српске и уклањање њеног некооперативног предсједника Милорада Додика још је у врху списка приоритета. Једина разлика је у томе што је сада оперативно подручје проширено тако што су се на нишану нашле и структуре власти у ФБиХ, или бар њеном доминантном, бошњачком дијелу.

Наизглед парадоксално подривање "статуса кво" у Федерацији, распиривањем већ постојећег и сасвим оправданог масовног незадовољства, има дубљу логику. Несумњиво је да су западни партнери у Сарајеву, за разлику од власти у Републици Српској, поуздани и кооперативни.

Такође, жестоко насиље демонстраната (или њиховог хулиганског језгра) и пратећа паљевина јавних објеката, што је широко приказано у средствима јавног информисања у Српској, врло негативно је одјекнуло и оживјело подсвјесне трауме из времена рата.

Контраефекат је опипљив. Да је акција почела са неколико дана мирне шетње и провоцирања органа реда прије него што се прешло на ескалацију - као што приручник Џина Шарпа прописује - резултати би за организаторе били бољи.

Интензивно припремање одговарајућих кадрова њемачких фондација "Конрад Аденауер" - на десном и "Фридрих Еберт" - на лијевом центру спектра кључни су моменти у реализацији ове замисли. Како открива "Блиц Републике Српске", након 18. децембра 2013, стрпљивим радом са перспективним политичарима у БиХ гради се "коалиција која би превазилазила постојеће подјеле и упућивала на трансентитетску и транснационалну сарадњу".

Директор канцеларије Фондације "Конрад Аденауер" у Сарајеву Сабина Велкнер изјавила је да је БиХ "неопходна политика усмјерена на дугорочну сарадњу, која ће се базирати на заједничким вриједностима и циљевима, да би се земља покренула напријед".

Као по команди, од тренутка избијања немира, у извјештавању западних медија из БиХ понављају се рефрени о волшебно пронађеним "заједничким вриједностима", што је очигледно у наслову текста који доноси њемачки лист "Тагесцајтунг" - "Заједно против национализма".

На потпуно истој линији Едвард Џозеф, за вријеме рата официр UNPROFOR-а, а тренутно професор на престижном "Џонс Хопкинс" универзитету у Вашингтону, који се сада промовише као стручњак за Балкан, пише да "очајнички крик са босанских улица треба да постане катализатор промјена у центрима моћи".

Ту је и агресивна изјава високог представника Валентина Инцка бечком "Куриру" - "... Аустрија ће повећати број својих војника у Босни. Ако стање буде ескалирало, мораћемо евентуално да размишљамо о трупама ЕУ".

Инцко подстрекачки изражава пуно разумијевање за узроке насталог стања: "Протести су оправдани, а посебно је социјална неравноправност водила ка томе."

При томе, Инцко ни за тренутак не губи из вида централну идеју: међу узроцима хаоса који би могли довести до редарственог коришћења окупационог контингента у БиХ је - "државна конструкција која не функционише".

Стефан Каргановић

(директор НВО "Историјски пројекат Сребреница")

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.