Ревизорски непотизам

Жељка Домазет

Ревизорски извјештаји сваке врсте за све институције које третира ревизија увијек су били "посластица" за медије и јавност.

Показали су они током година, између осталог, да у овој земљи, када је ријеч о јавном новцу, који се сабире из џепова пореских обвезника, изгледа нико не води рачуна, већ је постало скоро па пракса да га арчи свако ко има додир с њим.

Ти извјештаји потврдили су и да су родбинске везе у БиХ много јаче од било какве дипломе. Јер већ је одавно познато да су се институције БиХ претвориле у родбинска легла у којима синови и кћери очева и мајки запослење добијају са намјештеним конкурсом или чак и без њега. Стога и не чуди шала, која се годинама може чути по ходницима Парламента БиХ, да "у институцијама БиХ нема љубавних веза, јер је свако свакоме родбина".

Да је дара превршила мјеру и да више нико никоме у институцијама БиХ не може држати слово о транспарентности, законитости, финансијској дисциплини или било чему, показује примјер замјеника главног ревизора Џевада Некића, који на све начине крчи пут да свом сину Тарику обезбиједи посао. Нема ништа спорно у томе што он, као и сваки родитељ, жели да својој дјеци обезбиједи посао и економску независност и у томе што и његов син, као и свако други, треба да ради, али је спорно то што Некић старији крчи пут за запослење сина у институцији којом заједно са својим колегама из реда српског и хрватског народа руководи.

Тврди Некић да је његов син најбољи, да је најперспективнији и да треба одмах да добије посао, али не помиње да хоће да га ухљеби у институцији која би требало да буде узор свим другим институцијама које подвргава контроли и на чије пропусте указује.

Ако је Некић млађи заиста толики стручњак и ако му не треба очева веза, онда је сасвим сигурно да неће као изузетан стручњак, како га отац представља, дуго чекати посао у некој другој институцији а да то не буде она у којој му отац столује.

Да иронија у цијелој овој ујдурми буде још већа, Некић, коме мандат истиче крајем ове године, конкурисао је и на позицију главног ревизора, па ако у међувремену запосли и сина гдје је наумио, јасно је као дан, да ће непотизам постати епитет и Канцеларије за ревизију за коју сви тврде да је институција која је овој земљи потребна као хљеб насушни. Јер ако могу ревизори, могу и сви остали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана