Ревизија

Ситуација је тренутно таква да се искључива кривица за то не може приписати ни ревизорима ни тужиоцима, или може и једнима и другима, али је неопходно да ти извјештаји коначно резултују покретањем одговорности, без обзира на то треба ли и хоће ли прекршајне и кривичне пријаве подносити ревизори или тужиоци.

Јер, једноставно, проблем некажњавања одговорних за криминал и пропусте у јавном сектору, што траје годинама, мора хитно бити ријешен. За државу и друштво уопште није битно да ли је за то потребно опет измијенити Закон о ревизији јавног сектора па да ревизори, кад нађу основа, подносе кривичне и прекршајне пријаве, или ће то уз додатни напор при анализи негативних извјештаја чинити тужиоци. Важно је само једно - процесуирати кривце који су, ето, већ годинама некажњени.

Јасно је и то да само достављање негативног ревизорског мишљења тужилаштву не мора аутоматски да значи да је кривично дјело заиста и почињено јер се ради о томе да је негативно мишљење чисто ревизорског карактера, што ствара додатну обавезу хитног уређивања те области.

Било би добро да је постојала могућност да ревизори на крају својих извјештаја издвоје чињенице које указују на неправилности у пословању или на озбиљно кршење закона, али је до сада очито да то није било могуће.

Сви ти проблеми разматрани су и на сједницама Одбора за ревизију Народне скупштине Републике Српске, али квалитетно рјешење ни ту није изнађено.

У том циљу представници тужилаштава и Главне службе за ревизију јавног сектора морају да занемаре досадашње постојање свих анимозитета и држање до тога да је у праву само једна страна. Они треба да директно и отворено разговарају о рјешењу тог проблема све док га и не нађу.

А рјешење је, као што је то најчешће случај, негдје на средини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.