Ревизија Хипократове заклетве
Лекцију смо научили, али на тежи начин. Умјесто да послушамо глас разума и излизану фразу: “Здравство Српске је на апаратима” одавно лансирамо у орбиту заборава, сачекали смо пандемију да посложимо ствари на право мјесто.
Па је тако за здравствену заштиту становника у овој години предвиђено 616,9 милиона КМ, од чега је за болнице намијењено 311,3 милиона КМ, што је за 45,3 милиона марака више него лани, док домови здравља могу рачунати на 122,6 милиона, односно 11,8 милиона више.
Има ту још простора за напредак, наравно, али “неочекивана сила која се изненада појављује и рјешава ствар” у виду овогодишњег већег издвајања владајућих за здравствену заштиту становника засигурно поправља годинама његовани имиџ “лоших момака”.
Око девет одсто више новца него лани не звучи много на прву, али ће додатне милионе објеручке прихватити руководиоци болница и домова здравља широм Српске.
Нарочито након, по финансије, али и остале сегменте пословања, погубне 2020. године испраћене “ковидом”.
У комбинацији са ранијом бољком и ревизорском пресудом која каже да више од пола здравствених установа има огромна дуговања и потешкоће у пословању, узвик олакшања који гласи: “Свака марка нам добро дође” је очекиван и ако је вјеровати оптимистима, може да послужи као вјетар у леђа директорима за боље планирање и расподјелу средстава.
Тако је нова реалност, коју смо први пут још на почетку “ковид” кошмара чули од министра здравства, на неки начин сустигла и установе које лијече људе.
Не односи се она само на начин понашања, односно дистанцу, ношење маски, поздрављање лактовима, већ и на рационализацију трошкова и избор приоритета. Нарочито се то односи на здравствене установе.
Јер то што за здравство издвајамо више новца не би требало да се доживљава као ново свјетско чудо, такви трендови, част изузецима, требало би да се пренесу и у нормалнија времена.
Заједно са апстиненцијом од синдикалне буне која је прије короне била редовна, а евентуално смиривање пандемије вјероватно неће смирити ни радничке духове који су у вјечној потрази за већим платама и бољим условима за рад.
На крају, ако више новца у буџетима не погура излазак на зелену грану, можда је рјешење својеврсна ревизија Хипократове заклетве и њено проширивање на обавезу да директори болница и домова здравља одобрени новац рационално и савјесно потроше.+
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
