Ресор за посматрање
Дипломатско-конзуларна мрежа БиХ, од врха до најнижих службеника, већ је годинама на мети жестоких критика и сви знају, чак и они који то никада неће рећи наглас, да на сцени имамо све осим уређеног и синхронизованог система који може одговорити задацима.
Проблем не постоји од јуче и не односи се само на мандат актуелне шефице дипломатије Бисере Турковић, иако су на њу упозоравали многи, па чак и они који су је поставили на ту позицију, ријечима да ће гафова у послу имати и да то не треба да чуди.
То је једна од тврдњи која је и добила потврду у досадашњем раду, а на њен рачун отишло је небројено оштрих критика, јер је радила онако како мисли да треба, а не како је утврђено законима и подзаконским актима ове земље, ма каква она била. Рад на своју руку и по властитом нахођењу дефинитивно је један од заштитних симбола дипломатије, од настанка до данас. Готово све анализе показују да велики број дипломата, ако би гледали по струци и способностима, испуњава једино услове да дођу испред зграде амбасада и других дипломатских представништава, али не и да буду запослени у њима.
Катастрофално стање додатно погоршавају нарушени односи на релацији сједиште дипломатско-конзуларних представништава, јер док једни тврде да проблеми и подметања стижу директно из Сарајева, други тврде да није то тако, већ да непослушне треба тражити у амбасадама и конзулатима. И тако се годинама вртимо у лавиринту оптужби и опструкција у којем новац немилице одлази само на име њихових плата и којекаквих накнада.
Свугдје, па и у дипломатији, има часних и способних људи који могу да изнесу терет посла, али не могу да испливају из мора у којем доминирају они којима су подметања, туђи и лични интерес и уживање на егзотичним дестинацијама једини задаци у опису посла.
Последњи камен спотицања у дипломатским односима лежи у оличењу ОХР-а и Кристијана Шмита који је на позицији високог представника у БиХ те његовог повратка и чланова обезбјеђења из Словеније у Сарајево. Први човјек амбасаде БиХ у Хрватској одбацује оптужбе да је, према наређењу из Српске, покушао да осујети Шмитов пут, уз тврдње да су челници МИП-а у Сарајеву заправо направили, и то намјерно, опасну грешку у корацима, јер су од њега тражили да крше закона.
Ово је, нажалост, само тренутно последњи у низу примјера који осликавају стање у овом ресору који је дефинитивно за посматрање, а не за дивљење, а најгоре од свега је што нема ни назнака да ће слика бити поправљена. Веће су шансе да ће бити још мутнија, што погодује само лову у мутном, већим рачунима и јачим сукобима између кадрова који имају другачије мишљење о готово свему.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
