Реорганизација јавне управе

Свјетлана Шурлан

Зашто би рачуновођа у јавном сектору био плаћенији од рачуновође у приватном сектору у Републици Српској, једно је од најлогичнијих питања, које се само по себи поставља у тренутним приликама, када је разлика у плати радника једног те истог занимања драстична.

Да више плате у државним институцијама него у приватном сектору имају радници истих занимања данас је постало правило више него изузетак.

Због тога данас имамо гомилу младих људи који се школују за раднике јавне управе, иако би њихово знање и стручност много боље дошли неком предузећу које није прикачено на државну касу. Ухљебљавање, а не остварење кроз рад постало је свакодневни сан хиљада средњошколаца, студената, незапослених...

Aнализе показују да ће овакво стање, гдје се државни службеници гомилају у исто тако многобројне институције, неминовно довести до краха економије.

Тада вјероватно више неће бити важно ко је радио у јавном, а ко у приватном предузећу, све ће нас снаћи исто.

Први и основни задатак, ако се то жели спријечити, је да се обави квалитетна реорганизација јавне управе.

Није приоритетно отпуштање, него сврсисходно организовање. Зашто, на примјер, да у једном одјељењу неког од министарстава сједе људи за које је питање да ли ће, или неће ефективно радити три до четири сата.

Зашто те исте особе, по квалификацијама, не распоредити у друге области државне управе, гдје недостаје кадра, на примјер у инспекцијске службе, из којих стално напомињу да немају довољне капацитете.

Други задатак свакако јесте и отпуштање одређеног броја радника који се не могу оспособити за рад у другим службама. За те особе је истовремено потребно створити повољније услове, да би они били у могућности да покрену сопствени посао.

Колико је то тежак посао за већ укоријењену гломазну администрацију није тешко претпоставити, али је свакако сигурно да је неизбјежан. Само на тај начин може се очекивати опоравак ове земље и спријечити њен финансијски колапс. То се може закључити и без анализа, довољно је погледати земље у окружену или оне које су некада биле најјаче на подручју ЕУ у економији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана