Ренесанса грађанске свијести

Наиме, не ради се о ни о каквом процесу који за циљ има стварање бољег и правичнијег друштва, песници која хоће да исправи оно што не ваља, обрачуну са неправдом. Ријеч је о инструментализовано навођеној свијести, која и те како има своју сврху.

Грађанска одговорност напрасно је пробуђена када је у Бањалуци почела градња у такозваном парку код "Медицинске електронике". Иако су се на прсте једне руке могли побројати посјетиоци те зелене површине, углавном шетачи кућних љубимаца у касним вечерњим сатима, епопеја о уништавању наводног парка без клупе и стазе, била је занимљива и опозицији, чак читава четири дана.

Како је Бањалука постала премалена за инструментализовану грађанску свијест, "ренесанса" је пренесена на југ, у Требиње. И тамо је почела одсудна битка храбрих чувара морала за рушевну аустријску караулу, каквих је на десетине по Херцеговини, Далмацији, Лици, Црној Гори. За ову намјену та рушевна караула проглашена је тврђавом.

Прослављени режисер Емир Кустурица, који је имао папир надлежних да то није никакав историјски споменик, по оној "паметнији попушта" одлучио је да се повуче и Требињцима остави сав њихов камен, па нек раде с њим шта им воља. Можда караулу једном поправе, па у њој угосте каквог туристу и узму му неку пару за сувенире, којим тај град обилује. Може и оне у облику камена, ако других нема.

Готово истовремено, пред очима јавности у центру Сарајева почело је рушење виле "Маркезић Корн", националног споменика под заштитом државе и то првог степена.

И, гле чуда. Тај вандализам открили су новинари "Гласа Српске" чија редакција је у Бањалуци?! Сарајевске, који су досљедно са високом дозом забринутости пратили протесте за Пицин парк и караулу у Требињу, ово је мимоишло?!

Aко нису знали шта се то руши у центру Сарајева: нису ни новинари. A ако јесу, али су им назовипарк у Бањалуци и караула у Требињу били интересантнији, онда је јасно о чему је ријеч.

Овим је "ренесанса" инструментализоване грађанске свијести доживјела дебакл. Маске су пале и јасно је постављена граница између градитеља и рушитеља културног блага ове земље. Табла разграничења је на Калемовој улици 5. на вили "Маркезић Корн", за коју сарајевски новинари, гле чуда, још нису чули, иако је национални споменик њиховог града. О ренесанси пробуђене грађанске свијести која би стала у одбрану културе, историје и знаменитости града, други пут.

++++++++++++++++++++++++++++++++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.