Реликт прошлости

Тумачећи ову формулацију, може се слободно закључити да је БиХ не само де факто, већ и де јуре међународни протекторат.

Подсјећања ради, БиХ је имала статус заједничког протектората Аустроугарске и Османског царства од 1878. до 1908. године, када је Аустроугарска прогласила анексију БиХ. Ново поглавље ове приче отворено је крајем 1995. године, након потписивања Дејтонског мировног споразума и БиХ се од тада налази под неком врстом “легалне” окупације. Установљен је принцип - “штитићемо вас од свих, па и вас самих, али нећемо од себе”.

Ако је било потребе за овом окупацијом након немилог рата, тај реликт прошлости је посљедњих десетак година постао попут трна у нози, који је временом направио велику и гнојну рану која никако да зацијели. БиХ због њега није у стању да нормално прохода и крене неким нормалним путем који не би био условљен интервенцијама са стране.

Иако смо одавно постали пунољетни, па чак и спреми за удају, дио међународне заједнице не одустаје од своје контроле. Напротив! Не допуштају БиХ да постане суверена, у правом смислу те ријечи. А не само на папиру. Такво стање додатно би зацементирао евентуални повратак иностраних судија у правосуђе БиХ, а који је најавила Европска комисија. Ако оваква и слична тијела толико заговарају демократију и суверенитет као основна начела, зашто ово раде? На овај начин они не помажу БиХ, већ је и даље остављају заробљену у прошлости. Овакви потези само иду наруку оним политичким снагама у БиХ које заговарају централизацију земље. Њихов паклени план је да покажу како ништа у БиХ не може нормално функционисати без присуства ино-фактора, а да су главни кривци за тако нешто управо Срби.

Умјесто да пусти народе у БиХ да се договоре о будућности земље, Брисел се понаша попут Истанбула и Беча. Високи представник Валентин Инцко данас није ништа друго до цар или султан БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.