Рекордери

Ведрана Кулага Симић

Дани и мјесеци пролазе, а излаз из кризе у коју је овај пут запала БиХ не назире се, иако је пут који води ка томе готово свима познат. Умјесто да се покаже воља да се крене у том правцу, стално се праве смицалице да би се причало о свему, осим о ономе о чему треба да отворено разговарају и договарају они који говоре у име народа у овој и оваквој земљи.

 

Злоупотреба је било, има их и биће на доста корака који тек предстоје, али има нешто о чему се годинама прича и што се свако мало користи, не јер је стварно потребно, већ само како би се додатно затегао политички конопац и дало простора запаљивим ријечима у јавном простору.

То је Вијеће народа Републике Српске, у којем постоје четири клуба, али по неписаном правилу углавном само један посеже за виталним националним интересом и кочи процес усвајања закона и других аката које прије тога усвоје посланици у Народној скупштини.

Механизам “вета” је прихваћен и, наравно, свако има право да  посегне за тим механизмом како би заштитио припаднике свог народа ако посумња да одређени акти републичке власти иду на њихову штету. Али, ствари излазе из тих правних оквира онда када се вето улаже само да се улаже, с намјером да се намјерно производе проблем и одлаже ступање на снагу закона који су у интересу свих народа, а не против једног. Најчешће против бошњачког, јер су њихови делегати у Вијећу народа рекордери по броју апелација које су стизале на адресу републичког Уставног суда, који даје коначан суд о томе да ли је стварно повријеђен витални национални интерес народа који посегне за ветом или је све у складу са Уставом.

Пресјеци су јасни. Вијеће народа је у посљедњих 15-ак година укупно 71 пут покренуло процедуру за заштиту виталног националног интереса, од чега је тај процес чак 69 пута кренуо из Клуба Бошњака. Статистика указује да је, када се повуче црта, око десет одсто њихових потеза било оправдано, док су остали захтјеви или у старту оцијењени као неприхватљиви или касније, у меритуму, окарактерисани као поднесци у којима није утврђено да је тим неким актом повријеђен интерес Бошњака.

Судије Уставног суда Републике Српске, у чије руке долазе захтјеви Вијећа народа, односно клубова народа, још су прије неколико година упозориле и да су ти поднесци који им стижу често непотпуни, нејасни и без елемената који су за ту процедуру прописани.

И исто тако се показало и потврдило да иза свега тога стоји још доста тога. Жеља да Вијеће народа добије сасвим другу позицију и улогу, а с обзиром на то да то не може, окреће се и заштиту траже у Уставном суду БиХ. И тако се и са том темом вртимо у кругу у којем се веома добро зна да су правни ставови у БиХ заправо одраз политика које ведре и облаче у Уставном суду у Сарајеву и да су игранке дио свакодневице, у зависности од потреба и сила прилика у земљи. +++

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана