Реисова вјера

Да ли Си Ти, ефенди-Церићу, читао икакву другу вјерску књигу, осим Кур'ана, а видим и то Си прочитао наопако. Или, можда, ниси? Ја, као свештено лице, питам Те: да ли је Твој задатак да мириш народе, или да их свађаш? Да ли Ти треба да буде задатак да позиваш на одговорност све оне који су злостављали, мучили и убијали било кога, или Ти је задатак да позиваш на одговорност само Србе, па и када није установљена њихова кривица? Добро знаш да су Срби, у односу на друге, па и Твоје муслимане, одговарали и осуђени стотињак и више пута. Видиш, ја се не буним што
су суђени и осуђени они што су криви за било чију смрт, прогон или мучење, али се, и те како, буним што сви који су чинили злочин нису суђени и осуђени.

Тачно је да у Кур'ану пише да сви невјерници (и атеисти и хришћани) треба да погину од руке “правовјерних” (Кур'ан, гл. 47, стих 4, или сура 47, ајет 4). A “правовјерни” би бива
били само муслимани. Но, размисли мало као човјек, ако Си човјек, а онда и као вјерник, ако Си вјерник, да ли је
праведно да се за злочин, и још када није сигурно утврђен, јер политичари Запада, овога пута, бране муслимане, суди само једном народу. Aко тако мислиш, проконтај мало да ли Ти је вјера исправна. Да ли је Aл'лах, или Бог у кога Ти вјерујеш, ако и у шта вјерујеш, Бог правде, ако за злочине треба да одговарају само једни, а не и други?

По мени, нема љепше и праведније изреке од ријечи Христових у Јеванђељу: “Све што желите да вама други чине, чините и ви њима” (Јеванђеље по Матеју, 7. глава, 12. стих).
Размисли, реису, да ли се ово уклапа у Твоју жељу да сви други страдају, само Твоји да избјегну правду и осуду.

Морам да Те запитам и сљедеће: да ли је и један поглавар српски, а поготово врховни поглавар Српске православне цркве, примио злочинце или њихове породице, да им “пружи утјеху” и да ли су они издвојили стотине хиљада марака за њихову одбрану? Нису сви свеци ни у народу коме ја припадам. Нисам ни ја светац. Aли нисам ни од једног нашег
вјерског поглавара добио поруку, ни ја ни било који припадник мога народа, да треба да се бранимо и када нас нико не напада и да треба да смо будни и када не спавамо. Да ли се на овај начин брани мир и народи мире? Да ли се на овај начин проповиједа вјера у Бога? Aко неки
Бог од нас захтијева да се свађамо и тучемо, да друге гонимо и убијамо зато што не припадају нашем народу и нашој вјери, ја у таквог бога не вјерујем.

Ко Си Ти, реисе Церићу, да позиваш неки “свој народ” да се организује и заштити и да их, по ко зна који пут увјераваш “да се не боје никога осим Бога”. Ја се, управо, плашим да се ни
Ти, реисе, ни они који прихвате Твој позив, баш Бога не бојите. A они који се представљају као вјерници, а својим дјелима показују да се не боје Бога, ја, хтио не хтио, морам признати да никада не бих био вјерник такве вјере, ма како се она звала.

Вјерујем, реисе Церићу, да би и Ти, такав какав Си, желио да Те људи воле и поштују, без обзира коме народу припадају, а ово заиста није могуће, ако причаш и радиш овако како то сада чиниш. Aко немаш бољег примјера да се на њега угледаш, а тешко га је и наћи, пробај да се угледаш
на муфтију Курта, из Тузле (Други свјетски рат и поратно вријеме), који је, онда када је требало, помогао Србима и заштитио њихова права онда када је видио да су обесправљени.

Није се руководио припадношћу народу, није се руководио неправдом, него правдом и зато су Га Срби увијек поштовали и вољели као свога најрођенијега. Нису гледали којој вјери и
народу припада, него да ли чини “ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.

Недељко Пајић, протојереј ставрофор

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.