Реформе под хитно

Данијела Бајић
Реформе под хитно

Искуснији возачи то најбоље знају. Не постоји буквално ниједан међу њима који на дневном нивоу себи у браду не саспе низ сочних псовки упућених неком возачу, чије “П” на задњем дијелу аута вришти о неспособном и у саобраћају преспором власнику.

Једном је то погрешно паркирање, други пут је престројавање без укљученог мигавца, трећи пут је у питању погрешан излазак из кружног тока. Ипак, ако се мргуди за тренутак смире и љутњу оставе по страни, схватили би да почетници нису највећи кривци. 

Проблем је штурој обуци и у недовољној пажњи коју ауто-школе посвећују возачима који први пут улазе у аутомобиле.

Полазећи од застарјелог система учења, без дигитализације и приказивања корисних анимација почетницима, али и недостатка обуке на симулаторима па све до саме вожње која је механичка, са увијек истим рутама по граду. 

Кад се све сабере, на дјелу је недовољна безбједносна оспособљеност јер инструктори углавном иду “на сигурно” и тјерају ученике да иду кроз улице на којима нема пуно саобраћаја, заобилазећи “црне тачке” и ауто-путеве као мјеста за обуку.

Ове мањкавости приликом стицања возачке дозволе нису уобразиља настала у кухињи мргуда са почетка текста, већ струке која годинама тражи реформе у овом сектору. 

Они тврде да би кандидатима требало више километара на магистрали те да се искуство не може градити на застарјелим прописима. Ако на то додамо и просјек година инструктора који није баш на завидном нивоу, промјене су сушта потреба.

Са друге стране, разумљива су оправдања прозваних који кажу да они нису ништа криви већ да им је тако прописано давно утврђеним правилницима. Управо је то оно што је потребно мијењати, уз адекватну анализу стања и приложене доказе зашто је постојећи систем неефикасан. 

Погрешно је, чак и опасно, мишљење да је обука тек увод, а да се након добијања дозволе заправо почиње учити вожња. У појединим ауто-школама полазнике уче буквално само оне ствари које су им потребне да положе испит пред комисијом.

На крају крајева, и у другим сегментима друштва преписујемо добре праксе из свијета, зашто не бисмо и у овом случају? Док се то не деси, било би добро бар на индивидуалном нивоу показати добар примјер. 

Ако већ не могу исправити мањкавости око боље и ефикасније обуке, инструктори би могли бар да припреме новајлије на свеприсутну некултуру понашања и непоштовање других учесника у саобраћају.

И то је добар почетак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана