Реформа реформе правосуђа

То јасно показује да нема критеријума и правила истих за све и да судије раде како хоће и колико хоће, односно да предсједници судова то дозвољавају.

Најочигледнији докази за то изнесени су у поменутој анализи, из које је видљиво да су најнеефикасније судије у Сребреници, а да су најбољи резултат постигли носиоци правосудних функција у суду и Требињу.

Око 86.500 предмета остало је да буде ријешено до краја 2015. године, а више од 16.000 их је старије од пет година. Више од 1.500 предмета је старије од деценије, а људи обухваћени њима већ одавно су изгубили сваку наду да ће правда изаћи на видјело, каква-таква. Има чак и оних који двије деценије чекају да се затвори судски процес.

А судијама се у исто вријеме допушта да раде како хоће, па је тако, што се тиче Републике Српске, Основни суд у Сребреници испунио 37 одсто плана, а Основни суд у Требињу 84 одсто плана.

Како и због чега су толика одступања у раду једног у односу на други суд из Високог судског и тужилачког савјета БиХ, који је анализирао спровођење пројекта, нису објаснили.

Иако овај савјет већ десет година ради на унапређењу рада правосуђа, ефекти изостају.

Сваки дан одређен податак то потврди, а поред наведених ту је и број од 228 кривичних и 406 прекршајних предмета који су лани застарјели због неефикасности рада правосудних институција.

Не могу се у правосуђу похвалити ни оштрим казнама за починиоце различитих кривичних и прекршајних дјела, јер анализе показују да је од свих изречених осуђујућих пресуда чак у 70 одсто случајева изречена условна казна.

Све су то подаци који показују да је правосуђе зрело за реформу реформе, а већ сада је сасвим сигурно да стари предмети чије је рјешавање планирано за ову годину неће бити затворени. Јер чак 14 судова за пола године није реализовало ни половину плана, што даје за право закључку да ће и у другом полугодишту бити слично.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.