Реформа Института

Процес њиховог тражења тренутно је у потпуном застоју, а нажалост, како вријеме пролази, шансе за проналазак несталих све су мање и мање.

Најгоре у свему је то што је овај процес одавно могао бити завршен да је било воље и правде, јер чињеница је да је било и свједока (у већини, ако не у свим случајевима), и новца за потраге и довољно људи који су на том послу радили.

Ипак, у овај се процес умијешала политика, којој ту никако није мјесто.

За то што посмртни остаци великог броја српских жртава упркос свему још нису пронађени и идентификовани, званичници РС и породице несталих криве Институт за нестала лица БиХ, који ради селективно и који је, како тврде, потпуно у рукама бошњачке политике.

Да су и те како у праву показује то да је протеклих година идентификовано више од 5.500 бошњачких жртава рата, а свега 315 српске националности.

Када је дошло на ред тражење српских жртава смањени су износи новца за ексхумације и идентификације. У многим су случајевима наводи о недостатку новца пресудили томе да буду обустављена тражења на локацијама за које се поуздано зна да се на њима налазе масовне гробнице.

О хаосу у Институту, у којем се вријеме губи углавном не небитне ствари, сувишно је и говорити. О именовању привременог Управног одбора и нелогичностима и благо речено нелогичном избору чланова Колегијума такође.

А да представнике РС у Институту нико ни за шта и не пита, одавно је познато.

Зато је, како упозоравају и упућени из РС, неопходно што прије покренути реформу Института за нестала лица БиХ.

Евидентна дискриминација српских жртава и тенденција да њихов њихов број буде умањен само ће на тај начин бити отклоњене.

Тражење несталих неопходно је убрзати и завршити што прије, јер вријеме неумитно тече.

У супротном, породице несталих тешко да ће дочекати правду коју је требало да дочекају прије много година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.