Референдум

Док у Српској на референдум гледају као на могућност демократског изражавања воље грађана, у ФБиХ и одређеним круговима међународне заједнице иза свега виде неки други циљ, па тако и иза овог референдума.

Покушавају да га оспоре оцјенама да је неуставан, противан Дејтонском мировном споразуму, да није оправдан...

Да ли је оправдан најбоље говори број оптужница и пресуда против Срба пред Судом БиХ, који непобитно указује на селективан приступ правди. Србима је до сада изречено 1.498 година затвора, док су Бошњацима изречене 224, а Хрватима 188 година затвора.

Ту су и енормни трошкови наметнутих институција, а јавност у Српској сматра их неоправданим у односу на резултат њиховог рада. Суд БиХ је у периоду свог постојања обвезнике Српске коштао око 43 милиона КМ, а Тужилаштво БиХ 30,03 милиона КМ.

Структурални дијалог јесте био начин да се промијени и реформише правосуђе БиХ, али ни БиХ, а ни Европска унија, немају разлога за проглашавање дијалога успјешним.

Питања због којих је покренут дијалог скоро да се нису макла с мртве тачке за четири године.

Осим протокола о сарадњи тужилаштава БиХ и земаља региона у процесуирању ратних злочина, мало шта је учињено. Селекција при процесуирању, према оцјени РС, не да није уклоњена, него је постала још очигледнија.

Суд БиХ јесте направио помак што се тиче ретроактивне примјене кривичног закона, али то није резултат дијалога већ одлуке Европског суда за људска права из Стразбура.

У међувремену дијалог се покушао проширити на питања због којих није започет. Све то дало је за право Српској да се на другачији начин почне борити за права својих грађана.

Да ли ће референдум бити одржан, питање је које ће се постављати током цијелог љета. Одговор са сигурношћу нико не може дати. Сигурно је да је РС кроз разговор хтјела да поправи стање у правосуђу, те да је то још могуће. На потезу су други учесници креирања стања у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.