Референдум за Вучића

Занимљиво је да ниједна агенција за истраживање јавног мњења није предвидјела овакав изборни резултат, најубједљивији за побједника од када се у Србију вратила парламентарна демократија.

Јасно је и то да народ у Србији није гласао за странку, него за лидера, Александра Вучића, исто као што је на изборима овдје 2006. и 2010. гласао за лидера, Милорада Додика.

Ову кампању Вучић је водио агресивно, јасно постављајући два циља: борбу против корупције и бољи живот за сваког човјека у Србији, али не одмах, него када се окончају болне економске реформе. Управо на том реалном погледу, народ сит обећања о кулама и градовима "само да побиједимо", показао је да му је повјеровао.

Аналитичари ову кампању, коју је лидер СНС-а изнио на својим леђима, дефинишу као кампању "спржене земље" у којој је Вучић агресивно газио све пред собом, а у свој табор превукао и оне који су по свим законима природе требали и могли да му буду (а и били су) најжешћи критичари.

Како ће се СНС снаћи са огромним колачем у власти, тешко је знати, а и сам Вучић је свјестан да његова странка нема стручне кадрове и да ће веома брзо морати да их породи.

Наравно како увијек и свуда на крилима лидера изњедриће се страначки ловци на функције и преузети готов плијен.

Оно што је дугорочно опасно по њега самога јесте порука коју је Вучић послао нацији да је он тај који све може да ријеши, па ће сваки неуспјех у будућности бити адресиран њему и само њему.

Како ће се лидер СНС-а изборити са количином одговорности коју носи број од 160 посланика, зависиће од избора тима који треба да ступи на јавну сцену, преузме одговорност и његова обећања спроведе у дјела.

Управо на том питању пали су многи. Због погрешног кадрирања суновратио се ДС, који и даље живи у бајци да ће једном да се врати на власт, али и Војо Коштуница, који је са 75 одсто подршке Србије из 2001. сада пао испод цензуса.

На овим изборима дошло је до укрупњавања политичке сцене Србије са које су нестали и десница и либерали, а већину гласова добиле су странке за које се не зна на којој идеолошкој позицији се данас уопште налазе.

Занимљиво је и то да су те странке у претходних 18 мјесеци чиниле Владу Србије и да су заједно са позиције власти освојиле 65 одсто гласова, с тим да је СНС профитирао, а СПС стагнирао.

Дачић својом позицијом премијера СПС-у није донио ништа и управо зато СПС јесте највећи губитник ових избора. Дачићево бљедило у изборној ноћи показало је да је и он тога свјестан, као и реалне могућности да одлази у опозицију.

Коме ће од "збрисаних" Вучић да отвори афере и хоће ли и како они знати са њима да се носе, знаће се брзо. Упућени предвиђају да се из тога неће извући већ начети Дачић и Динкић. Као и да у извршну власт са СНС улази Тадић, којег нека "тајна нит", звана Мики Ракић, повезује са Вучићем.

Сада је све на СНС-у. Срби су на овим изборима суспендовали демократију и предали је у руке једној странци и њеном лидеру. На њима је да спријече могућност да Србија склизне у тоталитарни режим у којем све полуге свијести преузима "комитет СНС-а". "Комитети", чији год да су, погубни су по развој сваког друштва, па и државе Србије. И на крају се врате као бумеранг. Испод цензуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.