Ред је ред
Уставни суд БиХ, послије низа скандалозних одлука које су директно удариле на дејтонско устројство БиХ, крајем прошле седмице донио је двије одлуке у корист Републике Српске. То добра ствар, али тужно је да су одлуке које су у складу са Уставом постале разлог за радовање, јер би требало да буду нешто сасвим нормално и природно.
Посљедње двије одлуке класичан су примјер тренутне среће у свеопштој несрећи, јер је тај исти суд по истим правилима и на основу истог Устава раније Српској одузео грб, заставу, химну, национални празник, пољопривредно земљиште, воде и сада треба да одлучује о шумама, високом образовању и бројним другим питањима. Могу ли имовинско-правни односи и назив једног министарства да умире незадовољство Српске досадашњим дјеловањем таквог суда? Наравно да не могу.
Треба поново нагласити да су одлуке добре, да се Суд коначно кретао у оквиру Устава и законодавства БиХ, без претјераног ширења предмета спора. Али, баш зато што су ове одлуке овакве, треба понављати сваки дан питање како је могуће да у релативно сличним питањима Уставни суд БиХ доноси дијаметрално супротне одлуке.
Бошњачки делегати у Вијећу народа су све захтјеве за оцјену уставности посљедњих година подносили позивајући се, између осталог, на став I/1 Устава БиХ, а који у првој реченици каже да “БиХ наставља своје правно постојање по међународном праву”, али су занемаривали чињеницу да тај дио Устава говори само о њеном међународном признању и дјеловању према споља, јер се у наставку истог члана додаје “са измијењеном унутрашњом структуром према одредбама овог Устава”. Дакле, малициозно се покушавало данашњу БиХ представити као сљедбеник Алијине такозване Републике БиХ. И Уставни суд је у томе здушно давао подршку и обавезно занемаривао овај други дио горепоменутог члана који говори о унутрашњем уређењу, а које предвиђа постојање два државотворна и једнака ентитета.
На тој паушалној оцјени о “континуитету БиХ” разноразни аналитичари и “интелектуалци” сарајевске чаршије покушавали су да наметну идеју о грађанској БиХ. И Уставни суд БиХ им је у томе помагао потврђујући такве ставове.
Могу ли посљедње двије одлуке да промијене ситуацију коју је Уставни суд БиХ направио? Не могу. Али свакако да није касно да се почне радити по закону и у оквиру Устава. Српска не треба да одустане од захтјева да стране судије напусте ову институцију, јер три народа могу сами да организују много боље ову земљу.
Одлазак страних судија није претјеран захтјев, не тражи нико да судије доносе пресуде искључиво у корист Српске. Само нека се поштује закон, “нек' исто је и ђаволу и ђакону”, јер ред је ред.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
