Рецепт за “златну средину”
На прву вијест о расту плата у Српској, без обзира на корона кризу, измамила је осмијех на лице свима, чак и највећим невјерним Томама из синдикалних организација.
Ипак, тај њихов осмијех убрзо се претвара у киселкасту гримасу, јер на оно што је објавио Завод за статистику, из рукава увијек извлаче контра-аргументе, који доказују теорију да није баш све тако сјајно. Кажу да без обзира на раст плата, није иста прича за сваког радника.
Примјера ради, један Бањалучанин гледа у своју платну листу на којој пише износ плате од вртоглавих 33.524 КМ. Примио је највећу плату у прва четири мјесеца ове године, а ради у финансијском сектору.
За разлику од њега, Добојлија у руци држи платну листу на којој стоји износ од око 700 марака. Наравно, он нема никакве везе са банкарским сектором и животним осигурањима, јер је “обични” отправник возова на жељезници. Отправничар је још и добро прошао, јер са том платом може да испуни потрошачку корпу.
Шта је са екстремнијим случајевима, питају се представници радника, док се статистичари правдају да само раде свој посао, то јесте подвлаче црте и конструишу платне “златне средине”. “Кажите то послодавцима”, узвраћају као из топа синдикалне вође. Љути су јер баш ту “златну средину” они који радницима исплаћују зарађено не желе да помјере навише, бар кад је у питању износ најниже плате. Тренутно важећих 520 марака је лимит изнад којег послодавци не желе да воде расправу.
И ту долазимо у врзино кола односа који годинама владају међу социјалним партнерима. Са једне стране је увијек мало и тражи се још, са друге је увијек превише, уз ограду да су тешка времена и да се нема одакле издвојити више новца на раднике, јер, кажу, нема економске оправданости. И тако пат-позиције на релацији синдикат - пословна заједница трају мјесецима, па и годинама, а свако из свог рова повремено пошаље отровне стрелице - умивене у факте, који, по правилу, одговарају само једној страни, зависно из којег угла се посматра.
А “златне средине” у виду договора једних и других нема ни у причи, бар се у жару борбе тако чини на први поглед.
Чињеница је, ако је судити по досадашњим искуствима, да “одуговлачење” и медијска препирка по правилу одговарају и једнима и другима. Што више састанака буде одржано, нарочито оних маратонских када социјални партнери до касних вечерњих часова преговарају и држе тензију, боље се тврди пазар и припрема терен за евентуални договор. Пошто је бура у вези са преговорима ових дана добила нову рунду, такав рецепт за проналажење “златне средине” реално је очекивати и ове године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
