Разбијени снови
Колико је идеја појединих бошњачких лидера о грађанској држави погрешна и нереална, указао је и специјални извјестилац Европског парламента за БиХ Паул Рангел, истичући да “БиХ неће успјети ићи напријед без елемента конститутивности”.
Упорно инсистирање појединих политичара да ЕУ жели да измијени суштинску организацију БиХ, која почива на принципима које је успоставио Дејтонски мировни споразум, изгледа је створило контраефекат.
Наиме, као главни кривци годинама су представљани Срби, који су оптуживани да преко конститутивности коче напредак БиХ разноразним блокирањима и некаквим уцјенама. Иако је у БиХ већина људи знала да свако суштинско питање коче управо Бошњаци, међународна заједница била је склонија овој првој идеји. Да ли због агресивнијег лобирања Бошњака или нечег другог, није ни важно.
Међутим, чини се да сада и њима постаје јасније да опстанак БиХ угрожава управо пробошњачка политичка елита. Ово Рангелово упозорење није једино. Оно долази неколико мјесеци након упозорења Палмера да Бошњаци “морају престати размишљати да ће доласком нове америчке администрације неко на бијелом коњу, преко брда доћи и донијети Дејтон два и тиме промијенити односе унутар БиХ”.
Иако врло често бескарактерни и без икакве политичке, националне или друге платформе, константно тражећи заштиту код САД или ЕУ, те елите су игнорисале сигнале које су добијале. Дјелује невјероватно да се неко надао да ће Американци пристати да униште сопствени производ и да документ који су они креирали замијене неким у који би, неминовно, морала бити укључена и Русија.
Пошто не треба вјеровати у такву наивност Бошњака, очигледно је да је циљ други и да је он плод неких архаичних идеја или незадовољства. Та идеја огледа се у оном концепту за који се залагао Алија Изетбеговић, а ова агресивност у приступу да БиХ промијени уређење наставља се на оно његово незадовољство Дејтонским мировним споразумом.
Додатни шамар Рангела је и то што је подсјетио да измјене Изборног закона не подразумијевају измјену уставних принципа, него само онај дио који подразумијева равноправно представљање.
Интересантно је да је поменуо и разноликост и једнаку заступљеност у јавној управи. Имајући у виду да у институцијама на нивоу БиХ у натполовичној већини раде Бошњаци, њиховим политичарима једино остаје да се надају да ЕУ или неко други неће скренути пажњу на овај проблем.
Додуше, не треба ту бити претјерани оптимиста, али добро је да неко види да ово што тренутно имамо у БиХ никако није добро и да је неко коначно разбио снове пробошњачким политичарима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
