Ратови
У свијету неће бити, бар не у некој блиској будућности, Трећег свјетског рата, јер би он вјероватно био увод у општу катаклизму. Оно што међутим забрињава, а када се коцкице ове украјинске слагалице покушају посложити правилно без емоција и хладне главе, јесте то да би Украјина и Русија могле постићи договор око примирја и завршетка ове агоније, али да поједини западни политичари то не дозвољавају.
Они осуђују страшну и невиђену руску агресију, али избјегавају блиски и директни контакт с руским медвједом. Изабрали су медијски и економски рат и оставили Украјинце на чистини. Шаљу им огромне количине наоружања, прижељкујући један “авганистански сценарио”.
Иако је заслијепљен рефлекторима позорнице коју су му поставили западни монтажери и сценаристи, украјински предсједник Володимир Зеленски у ријетким налетима искрености открио је да је свјестан тога, али је питање да ли ће наћи снаге да одбаци западну доктрину “борићемо се за Украјину до посљедњег Украјинца”.
Украјина је Америци и Британији послужила и да коначно “уједине” земље Европске уније око нечега. Убиједили су Брисел како морају ријешити питање своје зависности о руским енергентима. Случајно, ето, они су ту па ако затреба могу да прискоче и помогну. Неће бити више зависности од руског, већ од америчког гаса.
Трећа врло битна ствар јесте то што ће западне санкције уназадити европску економију бар 50 година. Одлазак на посао аутомобилом постаје луксуз. Пролази и вријеме јефтине хране. Вратиће се и дрва у употребу. Оно што је некада коштало три марке, убрзо ће коштати три евра и више. Економске посљедице осјетиће и Америка и Британија, али ни приближно колико Европа. Вјероватно је и то један од циљева. Јака Европа никада није одговарала стратезима из Бијеле куће, који су према њој увијек имали маћехински и колонијални однос.
Оно што додатно забрињава јесте и опште лудило које је завладало, диктатура и медијско линчовање свега што није на фону ратне слике коју стварају већ поменути западни сценаристи. Једноставно, није пожељно размишљати својом главом, већ сервирано мора бити прихваћено здраво за готово. Ако се којим случајем не слажете с нечим, бићете изопштени, санкционисани и на крају избрисани са “друштвених мрежа”.
Европска унија је недавно донијела закон по којем ће бити кажњавано свако “пласирање” дезинформација. Питање је ко ће одређивати и на који начин шта је истина, а шта не. Ове демократе су протеклих дана у ту причу покушале увући и Православну цркву, означавајући је продуженом руском руком на Балкану. “Опрости им Боже, не знају шта раде”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
