Ратне заставе
БиХ је земља спотицања и то се види на скоро сваком кораку, а 1. март је само један од датума који сваке године долива уље на ватру. Тако је било и ове године, а порука раздора је стигла директно из Парламента БиХ, гдје су раширене ратне заставе Армије РБиХ.
Обиљежавање 1. марта, који се у само у једном дијелу БиХ - Федерацији слави као дан државности БиХ, само је један у низу датума о којем нема сагласност на подручју БиХ.
За неке је то сасвим обичан дан, почетак трећег мјесеца у години, а за друге и треће датум на који гледају са потпуно различитих аспеката и са различитим осјећањима.
Међутим, иако је свима познато, или би барем требало да буде, да БиХ нема закон о државним празницима и да годинама нема договора о датумима који би требало да добију мјесто на том календару, у ФБиХ су поново јавности предочили да не маре за правила и да желе да све буде како они кажу.
Истицање ратне заставе Армије РБиХ у парламентарној сали на дан који као државни празник обиљежава један од два дијела БиХ је увреда за све остале у БиХ и онај (или они) који су дали сагласност да се такве заставе унесу и рашире у институцији какав је Парламент БиХ, који би ваљда требало да буде заједничка институција, мораће да кажу којим добром су то урадили и тиме само продубили раздор међу народима.
Овим се само показало да дан државности БиХ једноставно не постоји, иако се неки у ФБиХ сваке године максимално труде да то тако представе и у земљи, али и шире. Овогодишњим ширењем ратних застава су премашили сами себе, а многе вратили у немилосрдне догађаје са почетка деведесетих година.
Академију на којој су се видјеле ратне заставе организовали су Форум парламентараца БиХ 1990 и Кантон Сарајево, а у парламентарној сали мјесто је било, између осталих, резервисано и за ратног члана Предсједништва РБиХ Ејупа Ганића и пензионисаног генерала Армије РБиХ Јована Дивјака, који се доводе у везу са масакром војника ЈНА у Добровољачкој улици у мају 1992. године.
И док су се у Парламенту БиХ "вијориле" ратне заставе, у РС су се многи сјетили убиства српског свата Николе Гардовића баш на 1. март 1992. године - дан који означава почетак рата у БиХ, који, ето, у ФБиХ славе као дан независности, док је дан када је потписан Дејтонски споразум и прекинут рат за ту другу страну сасвим обичан дан.
Датуми су, на крају крајева, само једна од ствари о којима у овој земљи није могуће постићи договор, а послије оваквих порука из Парламента БиХ од стране ФБиХ, тешко да ће и моћи бити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
