Ратне судије и тужиоци

О томе се годинама говори, али без икаквог реаговања надлежних, а познајући српски синдром закасњелог реаговања, могуће је да би све и даље остало само на причи и јавној тајни да кап није прелила чашу тиме што је судско вијеће, којем је предсједавао један од тих судија Шабан Максумић, донијело одлуку о ослобађању ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића.

До сада, ето, никоме није пало на памет да Максумића бар не ставља за предсједавајућег судског вијећа у предмету "Орић" иако се знало да је тај бивши војни судија из Сарајева деведесетих година прошлог вијека сарајевске Србе слао у логоре.

Није сметало ни то што због његове ратне биографије у Тужилаштву БиХ постоје и двије кривичне пријаве из 2001. и 2005. године, које је поднио ЦЈБ Источно Сарајево.

Зато је за сваку похвалу приједлог закључака, надамо се не закасњелих, које је изнио предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија на основу информације Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Разумљиво је да је велик дио припадника недодирљиве правосудне државе у држави највише изненадио реалан Тегелтијин приједлог закључка у коме стоји да од Парламента БиХ треба тражити хитну допуну Закона о ВСТС-у у дијелу у којем би ВСТС, изузетно и без спроведеног дисциплинског поступка, а уколико буду утврђене чињенице из ратног периода које судије и тужиоце чине неподобним за ту функцију, могао да их разријеши. Разумљиво, јер до сада никада није било ни говора о њиховој одговорности ни кривици, а камоли разрјешењу по било ком основу баш због познате недодирљивости.

Зато треба очекивати да приједлог тог закључка неће проћи на данашњем гласању, али велик помак би био да бар прођу остала четири која подразумијевају провјеру и истрагу у вези са информацијом Републичког центра.

Сљедећи неопходан потез било би увођење бирања и именовање судија и тужилаца у парламенту онако како се то ради у свим правно уређеним земљама свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.