Ратна штета

У томе предњачи Апелациони суд Брчко дистрикта, који већ други пут доноси одлуке у тим предметима мимо устава и закона, против права и против Српске, иако му такве предмете Уставни суд враћа на поновно поступање.  

Истовремено, треба истаћи да је очигледно и то да Уставни суд, бар кад је ријеч о тим предметима, није подлегао политичким протисцима, па је јасно да је ту искључиво примијенио правне постулате.    

Да је правосудни систем рак-рана овог друштва оправдавају, баш у тим предметима, поменуте поновљене одлуке брчанског Апелационог суда. Јер, иако је Уставни још у септембру 2014. прихватио апелацију Правобранилаштва РС поднесену на пресуду тог суда, чиме је поништио пресуду по којој је РС била обавезана на исплату надокнаде ратне нематеријалне штете, брчански суд наставља са доношењем истовјетних пресуда иако је био обавезан да на те предмете примијени ранију одлуку Уставног суда.

Очигледно је да је некоме жестоко стало до тога да буде настављен планирани економски удар на Српску тежак 1,6 милијарди марака који би водио њеном уништењу. У тој слијепој нади, политика преко одлука попут оних Апелационог суда Брчко дистрикта и даље покушава и вјерује да ће се у Уставном суду наћи неки судија који ће донијети одлуку која је такође мимо права.

Зато још једном треба похвалити одлуке Уставног суда у тим предметима које су засноване на чињеницама, праву, уставу и на законима. Похвалу треба упутити и Општинском суду у Тузли који је одмах уважио став Уставног суда па је још у новембру 2014. године правилно примијенио закон и одбио тужбени захтјев за исплату ратне нематеријалне штете у вези са предметом "Тузланска капија".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.