Ратко Младић
Приликом хапшења Младић је нормално и природно разговарао са припадницима БИА и надлежних институција и није било никаквих елемената несарадње.
Нисам га видео, али сам видео фотографију и сличан је фото-роботу коју нам је Хаг послао 2005. године, само је мршавији и старији. Изгледа као старац и потпуно је блед, што доказује да је ретко излазио вани.
У тренутку хапшења Младић је имао више слојева одеће на себи. Да замишљате да стави неке наочале, могли би да прођете поред њега и да га вероватно не би препознали, али када видите и удубите се, онда не би имали дилеме да је то он.
Истрага ће највероватније показати да се Ратко Младић кретао и да није био на једном месту. Једном смо имали дојаву да је у једном другом селу, такође у општини Зрењанин, виђен у плавом голфу. Спроведена је акција, али нисмо могли да нађемо траг или везу, а сада смо видели да је ухапшен у селу у близини.
Стално смо имали трагове и губили силно време проверавајући све њих.
Србија је показала огроман труд да се цела ова прича оконча и разоружани су сви они који су тврдили да Србија неће, не може и не жели да изручи хашке оптуженике.
Да се Младић раније предао било би много боље и за његову породицу и за Србију. Колико је само новца потрошено, колико је штете земља претрпела, колико су нас уцењивали и говорили да чекамо политички тренутак? А за сваки моменат хапшења може се рећи да је политички повољан тренутак.
Ми смо сада добили траг који је водио до Младића и који је био валидан. Да смо раније имали тај траг, не бисмо чекали. Нисмо се ми играли и чекали да Брамерц направи негативан извештај за УН, па да онда ухапсимо Младића, него једноставно ранији трагови који воде до њега нису били валидни, али овај јесте.
Овим хапшењем Србија је добила на политичком и моралном кредибилитету. Нико више не може да нам држи лекције. Све што смо учинили у регионалној сарадњи, процесу помирења и изручења великог броја оптужених, али сарадња са Хагом у пуном капацитету није давала резултате и падала је у воду због чињенице да је Младић на слободи.
Сада хладне главе треба да се вратимо животним проблемима, јер скинули смо велики терет са леђа грађана Србије, иако смо били свесни да велика већина не подржава ово што је урађено. Урадили смо нешто што јесте непопуларно, али је судбински важно за будућност државе Србије.
Младић ће добити оно што му припада по закону, као и остали хашки оптуженици. Сва документација која је дата Хашком трибуналу биће уступљена његовој одбрани.
Нису тачне информације да ће из буџета Србије за дојаву бити исплаћено десет милиона евра, јер хапшење није услиједило после дојаве или информације било кога, већ на основу оперативног рада и активности БИА.
Цео поступак сада улази у једну правну процедуру која ће верујем врло брзо бити и окончана. Србија, али и ја лично све и свашта само доживели током претходних година. Док је Карла дел Понте била тужилац, она је добила информацију да Александар Симић, тадашњи Коштуничин саветник, и ја идемо на неко брдо и преговарамо са Младићем. А ја сам у то време потпуно нормално седео у својој канцеларији.
Велики део протеклог времена обележен је неповјерењем. Неповерење је било мање када су била добровољна предавања и када је ухапшен Караџић, али и данас имамо исту причу када је ухапшен Младић, а потцртавају да је остао Хаџић. Смешно је и жалосно да након што је Србија изручила 45 тражених људи, међу њима најважније и првооптужене, сада неко говори да је Хаџић неки проблем.
Најбоља варијанта за Хаџића јесте да се сам преда јер ће стећи неке бенефиције које му пружа закон. После хапшења Младића, не остаје могућност да он може да се скрива доживотно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
