Ратарима свануло

Милијана Латиновић

Први снопови пшенице у Републици Српској су пали, а по свему судећи домаћим ратарима коначно је свануло. Приноси су добри, као и квалитет хљебног жита. Године у којима домаћи пољопривредници не спремају “хљеб са седам кора” права су ријеткост.

Углавном ако су приноси добри подбаци квалитет и цијена, а ако изда род, онда ни цијена, колико год била висока не може да донесе профит.

Иако је жетва тек почела, ситуација на њивама улива наду да ће година бити родна, а литре проливеног зноја, жуљевите руке и лица ратара поцрњела од сунца у пољима гдје раде од јутра до мрака, свједоче о њиховом труду и жељи да живе од свога рада и да са својих десет прстију прехрањују породице.

Уз добар род ове године на руку им, бар онима на подручју Семберије, гдје су многа поља засијана пшеницом, иде и то што је највећа млинско-прерађивачка индустрија и највећи откупљивач у овој регији, “Нови Житопромет”, поново отворио своја врата.

Након што су први вагони пшенице почели да стижу, ово предузеће ратарима је понудило и откупну цијену, 36 фенинга по килограму пшенице. Ово предузеће једно је од ријетких у Српској које се након бројних проблема и отвореног стечаја успјело подићи из пепела и поново стати на зелену грану. Упорни радници који нису жељели да дигну руке прије свега од онога што су зарадили са својих десет прстију, а онда ни од фирме која је значила жилу куцавицу у Семберији, изборили су се за своја права.

Уз јаког инвеститора који је препознао значај овог предузећа за регију, па и шире, погони су модернизовани и оспособљени за прихватање и прераду хљебног жита.

Уз све ово ратарима је много лакше када знају да могу рачунати и на подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, која је почесто сламка спаса произвођачима. Међутим и ти износи, иако су далеко виши и редовније се исплаћују у односу на подстицаје које добијају пољопривредници у ФБиХ, требало би да се повећавају.Пољопривредницима свака марка добро дође да засију више и боље заштите производњу, јер само уз јаку подршку, огроман труд и рад ратари ће добити и све наредне битке.

Без помоћи немају чему да се надају. Пољопривреда је база привреде и темељ опстанка, јер ако њивама овлада коров, сва уста остаће гладна. Због тога је потребно улагати више у домаћу производњу и подстицати оне који хране Републику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана