Ратари на мукама

Маријана Миљић Бјеловук

Пољопривредници у Српској никако да стану на зелену грану. И у ову годину улазе стрепећи да ли ће имати довољно потребног материјала, какве ће бити временске прилике и да ли ће њихове бразде да воде до краја или ће стати негдје на пола.

Како се полако примичу дани када би требало засукати рукаве, упалити машине и изаћи на њиве, пољопривредници се хватају за главе и покушавају на пронађу начин како да бразде не буду и ове године краће, јер су скраћиване и лани и годину раније. Мало помало, метар по метар, али је то оставило трага на домаћу производњу.

То се види на лицима пољопривредника и енормним износима за увоз хране. Како сада ствари стоје, ни ова година, нажалост, неће донијети боље и родније дане, јер многе препреке стоје пред ратарима и прије самог уласка у њиве, јер пут до тамо је све дужи.

Цијене репроматеријала су веће од десет до 15 одсто у односу на прошлу годину, скочиле су и цијене сјемена. Додатни проблем за почетак прољећне сјетве ствара и лањски кукуруз, који је остао необран због лошег времена.

То су само неки од разлога због којих пољопривредници у РС са стрепњом гледају и у небо и у новчанике. Проблем су и велика дуговања по основу подстицаја, али вјерују да ће надлежни у РС испунити обећања и преосталих 28 милиона КМ дуга из прошле године уплатити до краја идућег мјесеца.

Да ли ће им и ти милиони бити довољни да спасе производњу и испуне бразде до краја, не вјерују, али вјерују да ће тешко стање у домаћој пољопривредној производњи оставити јаке посљедице и повући са собом додатне проблеме.

Домаћи производи годинама губе трку са страним, који, мало помало, заузимају све више мјеста да домаћим рафама. Тога су свјесни ратари из Српске, али и даље желе да својим рукама направе домаћи производ и својим радом и залагањем обезбиједе пристојан живот за себе и породицу.

У томе ће им, и те како, бити потребна помоћ и надлежних у РС. Јер, док неки још важу колика ће им бити бразда, неки то већ знају, јер је неће ни бити. Машине ће остати угашене, јер немају новца за репроматеријал и сјемена. Њиве ће остати необрађене и само ће додатно увећати површину која неће бити засијана.

Пољопривреда је на кољенима, ратари на мукама. Скупља сјетва ће скратити бразде, а резултати ће касније показати и за колико.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана