Рат и брат

Вељко Зељковић

Неком рат, неком брат. Стара је ово народна пословица, а чије пуно значење можемо видјети на примјеру свега што се данас дешава у вези са Украјином.

 

 

 Некима је то дошло као кец на десетку да би посложили геополитичке коцкице и проширили свој утицај, увели један тоталитарни глобални поредак, али и добро зарадили.

Након пандемије, разних друштвених ограничења и наметања образаца понашања, криза у вези са Украјином је искоришћена за додатну “недемократизацију” свијета, укидање свих слобода и прављење новог свјетског поретка у којем право и правда не постоје. Свако ко није на фону те и такве политике бива изопштен и проглашен глобалним непријатељем. И то лудило, са клиничком шифром, из дана у дан је све веће.

Ту неку нову глобалистичку агенду намећу из Вашингтона, а уз малу помоћ пријатеља из Лондона. Први циљ је стављање Европске уније у један колонизаторски и потчињени положај. Други је успостављање тоталитарног поретка у којем ће се само из једног центра руководити капиталом, процесима и судбинама обичних људи широм свијета. Трећи је, наравно, економски, односно финансијски. Уз изговор како је неопходно ријешити се зависности од руских енергената, Америка је “прискочила” у помоћ Европљанима, обећавајући им свој течни гас из шкриљаца, који је, узгред речено, дупло скупљи од руског.

У тој свеопштој хистерији која је направљена и страха како су све европске државе наводно војно и безбједносно угрожене од стране разгоропађене и моћне Русије, све више држава доноси одлуку да обнови или модернизује свој војни арсенал. И опет је ту Америка да “помогне” па ће тако Чешка од њих купити ракете и лансере, Њемачка размишља о авионима Ф-35 “посљедње генерације”... Ту је и Пољска, Хрватска и наравно Украјина.

Сумарно гледајући, ту се не ради о милијардама долара, већ о стотинама милијарди. Све ово требало би да извуче Америку из велике финансијске кризе у коју је упала због пандемијске инфлације и прекомјерног штампања великих количина новца.

Стога Бајдену, великим америчким компанијама и екипи из “дубоке државе” која ведри и облачи није у интересу да источна криза буде ријешена. Бар у неко скоро вријеме. Њихова девиза је - “што горе, то боље”.

Шаљући оружје, а на шта приморавају и друге, они само продужавају агонију украјинског народа. А када је у питању Европа? Па она ће у читавој овој причи постати колатерална штета. Сљепило или поданички однос појединих бриселских званичника угрозило је досадашњи лагодни живот Европљана. О њему ће убудуће моћи само да сањају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана