Раштимано правосуђе

Доказало се то много пута, од предмета ратних злочина до оних у којима је евидентиран најтежи и организовани криминал.

Много и превише предмета је завршено ослобађајућим пресудама или обуставама истрага због недоступности починилаца, свједока или других који су идентификовани као кључни да би одговорни завршили иза решетака.

Доказује то и статистика, иако је надлежни признају само када им иде у корист. Статистика у овом случају показује да је у судовима широм БиХ све мање осуђујућих, а све више ослобађајућих и одбијајућих пресуда.

Више од 1.140 особа лани је ослобођено на судовима. Да ли је могуће да је толико људи осумњичено за кривична дјела, а да за то није било никаквог основа? Наравно да није.

Узрок за велики број ослобађајућих пресуда највећим дијелом лежи у неадекватно спроведеној истрази, неприкупљању доказа, једноставно нераду институција које би сваку оптужницу требало да поткријепе доказима. Има, наравно, и одговорности судија, корумпираности, незнања...

Да правда није правда у БиХ показује још један статистички податак - у 66 одсто осуђујућих пресуда изречена је тек условна казна. Само у 21 одсто осуда била је изречена казна затвора. Остатак чине новчане казне.

Тако је с условном казном “прошло” скоро 10.000 лица, са новчаном око 1.770, а у затвору су “завршиле” 3.302 особе.

Ту је и застарјелост предмета, за коју је већ одавно познато да служи како би криминалци избјегли суђења и казне. Лани је удвостручен број застарјелих кривичних предмета у судовима у БиХ у односу на годину раније.

Реформа правосуђа од завршетка рата до данас спомиње се као нешто што је неопходно спровести и за шта више нема одлагања. И тако из године у годину. Различити експерти, ни домаћи, ни страни, нити безбројне стратегије нису успјели обезбиједити да правда у БиХ добије право значење. Сасвим сигурно је да ускоро и неће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.