Распиривање мржње

Анита Јанковић-Речевић

Ратни сукоби у БиХ утихнули су прије готово двије и по деценије, али сваког јула се стиче утисак да ништа није окончано и да смо далеко од закопавања ратних сјекира, да је између наше мирне свакодневице и ратног пакла само пар корака и да се мржња која тиња у трену може потпалити у ватру неслућених размјера.

То је највидљивије на друштвеним мрежама на којима је посљедњих дана изражена национална и етничка нетрпељивост. Потежу се тешке ријечи, износе пријетње, блокирају неистомишљеници.

Иста ситуација је и са коментарима које грађани остављају испод текстова разних домаћих портала. Свако има потребу да из своје тастатуре испали отровне стријеле мржње. И они који су упућени у ратна дешавања, али и они који су рођени годинама након посљедњег испаљеног метка и који појма немају ни шта је рат, а камоли које су његове посљедице.

Да је све отишло предалеко и да поједини губе компас видљиво је чак и на “Инстаграму”, мрежи за промоцију љепоте, голотиње и лажних живота, гдје поједине бх. блогерке и инфлуенсерке које никакве везе немају са тим злочином оплакују жртве на више него дегутантан начин, као да је жал за жртвама неки најновији друштвени тренд.

Одавно је јасно да су поједини датуми у овом мјесецу повод за разноразне манипулације, прање свијести и стављање на стуб срама једног народа који се покушава окривити за све оно ружно што се дешавало на овим просторима тих несрећних деведесетих година, али зар се иде толико далеко да се чак и платформе које служе за рекламирање накита и ципела користе у те сврхе.

Распиривању мржње и буђењу страха увелико доприносе и поједини медији, који се утркују да на што атрактивнији начин прикажу страдање Бошњака, а српске жртве минимализују, поричу и гурају у заборав.

Истина је да свако има право на слободу изражавања, обиљежавање годишњица страдања и оплакивање жртава, али људи морају знати да та слобода нужно укључује и неке одговорности.

Тачно је да се на путу помирења морамо суочити са прошлошћу, али тај покушај презентовања да су Бошњаци убијали у самоодбрани, а Срби крволочно је дегутантан и у многим главама ствара повод за нове ратне сукобе.

Миран и достојанствен суживот на овим просторима је и те како могућ, али говор мржње озбиљно нарушава процес успостављања стабилизације и трајног мира у БиХ. Они који нису за заједнички живот треба хитно да емигрирају што даље одавде или једноставно Српској омогуће отцјепљење.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана