Распарчавање
У жељи да се отргну од својих руских коријена и свега што би их и даље могло повезивати и везати са Москвом, украјинске власти су годинама “обликовале” јавност страшећи је свиме што има руски предзнак. И успјели су у томе уз малу помоћ “пријатеља” са Запада. Задњи корак у тој причи било је проглашење Православне цркве Украјине. Све ово је било праћено историјским ревизионизмом, али и сталним ширењем страха међу домицилним становништвом због “малигног утицаја Русије на тим просторима”.
Слична матрица и у Црној Гори. По проглашењу независности, власт, коју од тада у континуитету персонификује ликом и дјелом Мило Ђукановић, потрудила се да својим грађанима наметне причу како ова држава коначно треба да се отргне од великосрпске политике, али и од “СПЦ која је продужена рука исте”. Како би спровели овај план, Ђукановић и екипа су годинама припремали терен. Прво је “проглашен” црногорски језик. Онда је исфабрикован случај “Државни удар” да би се домаћој јавности показало како одређене српске снаге желе да сруше актуелни режим. Након тога у фокусу режима се нашла “културна баштина”. Ударено је на цркву и њену имовину, уз образложење како је држава Црна Гора старија од СПЦ на тим просторима. Како би исправио ту “неправду”, режим је одлучио да усвоји законски акт који би требало да доведе до “рехабилитације” црногорске православне цркве и заокруживања црногорског идентитета.
Скреће се пажња са животних проблема. И све док је тако, Ђукановић неће морати одговарати на “прозивке” оних који траже од њега да објасни откуд му двије милијарде долара на рачуну у швајцарској банци.
Ту је, наравно, и КиМ. Сличан сценарио отимања имовине СПЦ спрема се и у овој јужној српској покрајини. Албанци, на примјер, тврде да је Дечане градило племе Гаши за потребе династије Нимани, али и истичу како они полажу право на стару српску светињу - мермерни престо цара Душана у Високим Дечанима. Према њиховом тумачењу историје, главне личности боја на Косову су Мурат и Албанац Милуш Копилић, а не Мурат и Лазар. Православље се на сваком кораку покушава распарчати и утрти пут ка стварању неких нови квазинација и цркава. Крајња мета је - православна Русија, али и СПЦ на овим просторима која се изричито противи ширењу НАТО алијансе и утицају Запада. Истог оног Запада који подржава и подстиче све ове историјске ревизионизме како би остварио неке од својих геополитичких циљева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
