Расипништво
Референдуми који за циљ имају опозив неког од начелника или градоначелника у Српској нису ништа друго до беспотребно расипање буџетског новца. Такви потези представљају потпуно одсуство бриге за властити народ међу политичарима који су иницијатори идеје за опозив.
Који страначки дрес носе они који сједе у фотељи првог човјека града или општине грађанима који се боре за егзистенцију потпуно је небитно. Њима је важно да возе путевима без рупа, да им канализација не протиче испод прозора, да нема застоја у испоруци воде, да се смеће одвози редовно, да имају гдје да раде и зараде колико-толико пристојну плату, да не страхују од змија због непокошене траве у градским парковима, да су исплате социјалне помоћи, стипендија и других буџетских давања редовне.
Резултати који доприносе бољим условима живота су искључиво оно што занима грађане. Мимоилажење међу становништвом и политичарима настаје управо код тих резултата, у шта се увјеравамо свакодневно. Стече се утисак да је онима који су баве политиком на локалном нивоу циљ искључиво да се домогну фотеље и ухљебе што већи број њима оданих чланова странке. Управо су то и главни разлози када се посеже за опозивом легитимно изабраног руководства неке локалне заједнице.
Таквих примјера у Српској имамо доста. Најновији је онај о опозиву СНСД-овог начелника Вишеграда Младена Ђуревића, чији епилог гласања није познат ни након више од двије седмице, колико је прошло од гласања.
Референдум о опозиву начелника два пута на својим плећима изнио је и Дрвар, мала општина са свега неколико хиљада становника, које проблеми засипају са свих страна. Ни један ни други у животима грађана није промијенио апсолутно ништа. А да је новац који је потрошен на организовање тих неуспјелих референдума утрошен, рецимо, за изградњу само једног километра пута, грађанима Дрвара било би много корисније. Овако, само су још једном потврдили повјерење начелници Душици Рунић, чиме је потрошени новац бачен низ воду. Беспотребно је потрошено и вријеме на организацију референдума, јер се током тих радних сати на примјер могао осмислити неки пројекат или ријешити круцијални проблем.
На референдум ће по свему судећи морати и грађани Братунца и Шипова, у чему нема ништа спорно када би тај опозив, био успјешан или не, дао било какве позитивне резултате. А већ сада је јасно да се то неће десити.
Предлагачи опозива као по неписаном правилу прије референдума нападају гласно, агресивно и најчешће без ваљаних аргумената, а када им бирачи изгласају неповјерење, настаје тајац. Такво стање најбоље се описује оном народном “тресла се гора, родио се миш”. С тим да тај “миш” поједе значајан дио буџетских средстава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
