Рампа на граници
Четири и по године траје битка општине Нови Град с вјетрењачама у институцијама БиХ и Хрватске у вези са отварањем граничног прелаза у том граду за теретни саобраћај.
Од 1. јула 2013. године, када је Хрватска приступила Европској унији, привреда ове општине и прекограничног Двора, али и свих општина приједорске регије трпе знатне губитке, јер они који се баве транспортом морају да користе прелаз у Градини. То предузећима повећава дужину пута за транспорт робе, услуга, сировина и опреме за чак 400 километара, што знатно повећава трошкове пословања.
За статус граничног прелаза константно се брину и у Козарској Дубици, гдје на почетку европске каријере Хрватске нису чак ни могли када желе прећи до комшија у Хрватску, а сада им се свака три мјесеца продужава статус међународног прелаза.
И чланови Предсједништва БиХ и министри Савјета министара БиХ од 2013. говоре да је категоризација прелаза уређена на штету БиХ, али конкретне активности у вези с тим не предузимају.
Мјешовита комисија надлежна за граничне прелазе састаје се једном мјесечно, а међународни статуси прелаза се продужавају привремено. Не назире се коначно рјешење, иако је још на заједничкој сједници Савјета министара БиХ и Владе Хрватске у јулу 2017. донесена одлука о отварању нових граничних прелаза за транспорт робе.
Међутим, још није потписан споразум о одржавању мостова на граници двије државе, што је и предуслов за боље сутра привредника који гравитирају прелазу у Новом Граду.
Ситуација је утолико сложенија што Влада Хрватске покреће процедуру прилагођавања граничних прелаза правилима Шенгена, те ако остане садашњи статус прелаза у Новом Граду, постоји могућност да он никада и не добије могућност за транспорт робе. Тиме би привредницима пограничних општина био задат коначан ударац.
Предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић ове седмице посјетила је БиХ, али ни том приликом од званичника БиХ нисмо чули да је разговарано о овом проблему. Грабар-Китаровић је у БиХ дошла дан касније, те отишла дан раније него што је првобитно било најављено. Ово уједно осликава и однос хрватских институција према проблемима које треба да ријеше у односу с БиХ. Све док се то не деси, констатација да "Хрватска грли БиХ" је и те тако смијешна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
