RAK

Творци ових агенција врло добро су знали да ће се под окриљем разноразних услова, који буду стизали из свјетских унија и алијанси, засигурно наћи и они да се у БиХ уреди питање комуникација, корупције, образовања, итд. Плодно тло за мешетаре било је створено. Као гљиве послије кише, а све уз амин или директиву међународних плаћеника у БиХ, рађале су се агенције, дирекције, министарства... Функције је добијало све више послушника власти, а буџети и трошкови дотичних напумпавани су до небеса.

И ево нас у 2012. години, када на државној грбачи имамо 70-так агенција, од којих се ни за трећину не зна шта раде и чему служе. И онда је сасвим разумљиво да се о контроли истих све мање говори.

Бројне институције и агенције на нивоу БиХ, по начину рада и броју запослених које тренутно имају, остаће упамћене као рупе без дна које су протеклих година трошиле, што би се рекло, чак и више него што су имале, а ефеката њиховог рада није било ни под тачком разно.

Јер, по раду и ефектима које су оствариле, мало која може да се похвали и оправда па и једну једину марку која се из буџета слила у њихове џепове.

Јавност веома добро зна да су милиони годишње одлазили на плате и накнаде, службена путовања, дневнице и ко зна шта још, али без обзира на то руководства тих агенција увијек су изнова смишљала и измишљала нове правилнике, статуте, акта којима би убрали још коју марку.

Регулаторна агенција за комуникације (RAK) која запошљава 114 радника, само за пола године за плате је дала око два милиона марака. Aли ту није крај.

Од укупног броја радника, њих 69 остварује право на додатак на основну плату у износу од десет до 50 одсто, због како наводе сложених послова које обављају. Нажалост, ово је само један од примјера крајње похлепе.

Да ли се ико, од оних који су учествовали у доношењу одлука које су омогућиле исплату додатка на плате, икада запитао за шта је то дао сагласност? Да ли су били свјесни да воде систем на нејака леђа привреде, иначе све слабија, и за која се не зна колико ће, ако се настави овако, моћи да издрже. Све мора да има своје границе, али и да се доведе у границе ако се оне којим случајем пређу.

Тако и RAK мора да размишља, односно они чија се ријеч тамо слуша и прихвата, али тешко је и то очекивати када на њеном челу “сједи” Кемал Хусеиновић, и то нелегално већ годинама.

RAK мора да ради, али нечији интерес и ко зна чији циљеви не смију да буду изнад реалног. A знамо шта је реалност у БиХ када су мјесечна примања у питању.

Неке приче се морају отворити, ма колико корице биле чврсте. RAK је само, можда, врх леденог бријега, а остаје нам само да се надамо да ће ускоро доћи отопљење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.