РАК рана БиХ

Жељка Домазет

Поред низа аномалија и безакоња у Регулаторној агенцији за комуникације која годинама има незаконит Савјет и руководство са Кемалом Хусеиновићем на челу који овом институцијом мимо закона кормилари од 2008. године, већ годинама ама баш нико из Републике Српске није у руководним структурама те веома важне и богате и моћне државне агенције.

Аномалија за коју су подједнако криви сви они који се на овај или онај начин баве том институцијом како у Парламенту тако и у парламентарним комисијама па и у Савјету министара, није могла ништа друго произвести до неизбалансирано кажњавање и све друге нечасне работе које су до сада биле усмјерене само према Републици Српској и свему ономе што је долазило одатле, а чиме се детаљно и позамашно бавио тај отуђени центар моћи.

Недопустиво је да без обзира на све аномалије и на потпуни дебаланс у националној и ентитетској структури у РАК која траје већ деценију у руководним структурама агенције која се опасала независношћу, нема ама баш никога из Републике Српске. Још је чудније да нико од представника РС у заједничким институцијама БиХ то питање није ставио на дневни ред. Посебно ако се зна да предсједавајући Комисије за саобраћај и комуникације у Парламенту БиХ долази из РС и да треба да штити интересе оних који су га бирали на то мјесто.

Необјашњиво је то што су сви они који су на различите начине третирали РАК, његове одлуке и рад прећутно прелазили преко чињенице да руководство ове агенције изабрано и пробрано само из Федерације деценију кормилари агенцијом, те на тај начин недјеловањем постали саучесници безакоња и бахатости.

Нема амнестије у свему томе ни за посланике, ни за чланове Савјета министара ни за чланове двије парламентарне комисије из једног и другог дома које се баве саобраћајем и комуникацијама.

И овлаш упућенима у рад РАК-а јасно је да је све оно што се из ове области негативно усмјерило према Републици Српској и њеним институцијама које морају слиједити упутства РАК-а и све оно што се у кухињи ове назови независне институције спреми прогутати, али исто тако ваља имати у виду и чињеницу да су за велики број мирођија које су тамо убациване криви и сви они који би морали да штите права базе из које су послати па и када је о РАК-у ријеч.

Зашто је  велики новац којим располаже РАК од издавања фреквенција, дозвола и лиценци мање важан од новца рецимо УИО БиХ? Зашто се и тај новац не дијели као новац УИО на равне части у ентитете, него га РАК, колико хоће и када хоће, пребацује Савјету министара?

У жижи интересовања јавности ових дана је избор новог Савјета РАК-а и потом челног човјека у овој институцији.

Управо информације о томе да се Младен Босић, лидер СДС-а, сагласио са Кемалом Хусеиновићем, нелегалним директором РАК-а, око обојици "подобног" избора новог директора открива да их је спојио заједнички интерес. Да ли само њихов? Па наравно да није. Има ту још интереса и још заинтересованих. А има и пара ко салате. У првој или трећој руци, свеједно.

Али ово је тема за озбиљну студију, којом се нико не бави. Нико сем Златка Лагумџије, за сада.

Ако не до сада, поспремање по дубини у РАК-у се мора десити што прије, јер намјера именовања челног човјека по приједлогу СДС-а неће ништа промијенити. Хелена Мандић је и до сада била десна рука Кемала Хусеиновића, а често се и више од њега питала.

Једно је сигурно, без поспремања и разбијања моноентитетских структура у РАК-у и интересне групације око РАК-а, ова агенција ће остати рак-рана БиХ, све моћнија и све богатија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана