Радника ни за лијека
У сусрет првом мају, Међународном празнику рада, потражња послодаваца за радном снагом никад није била већа, а неки огласи за запошљавање остају без одговора, јер недостаје радника и једноставно нема никога да се јави.
И док и даље добар дио, посебно млађе популације, жели да се домогне администрације и лакших, али и боље плаћених послова, гдје су страначке књижице кључан предуслов, за оне послове гдје треба заврнути рукаве најчешће нема интересовања.
У сектору грађевине, туризма, пољопривреде јави се мали број кандидата, док је до конобара посебно у времену сезоне, скоро па немогуће доћи.
Они иду најчешће у Хрватску и Црну Гору, гдје за шест мјесеци зараде довољно, да уз минималан посао касније код нас прехране своју породицу.
И то је постала пракса, гдје су наши угоститељи беспомоћни. Пуно је фактора због који се власници ресторана и кафића већ хватају за главу. Све мање становништва, негативан природни прираштај, али и инфлација те егзодус људи са наших простора приморавају неке послодавце да смање обим посла.
Уз то све је већи проблем и опстанак старих заната у нашој земљи па је неке, чије су услуге важне, као што су ременари или казанџије, скоро немогуће пронаћи. Још је већи проблем да нико не жели да учи занате од старих занатлија па је под знаком питања у будућности хоћемо ли имати гдје да закрпимо ципеле или поправимо сат.
Ове године у Српској планирано је да са евиденције Завода за запошљавање буде запослено 30.000 људи. Влада РС ће за акционе програме запошљавања издвојити 11 милиона марака, а бројеви ће на крају године показати да ли има заинтересованих да раде, посебно у оним областима, али у мјестима гдје су плате испод републичког просјека, као што је случај у фабрикама обуће.
Како каже струка, привреда се још бори и проналази модалитете како да опстане, али извјесно је да ће недостајати све више стручног кадра, са чим се морају суочити што раније, али и пронаћи рјешење да се спаси што се спасити може.
Да би послодавци задржали раднике, плате морају пратити галопирајућу инфлацију и трошкове свакодневице. У супротном многи ће морати ставити катанац на браву или увозити радну снагу из Непала, Турске и Филипина, што је све чешћи случај.
Први корак мора бити задржавање људи на вјековним огњиштима, а затим и системска брига. Кључно мора бити прављење разлике између радника и оних чије се име само налази на платном списку, јер прави радник мора бити и адекватно плаћен и награђен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
