Радника ни за лијека
Добар и вриједан радник одувијек је свуда у свијету био цијењен и плаћен. И то не само инжењери и љекари. Европа је годинама уназад грабила врхунске мајсторе из наше земље и плаћала их сувим златом.
А они су радо одлазили тамо јер су мјесечне зараде свуда биле дупло веће него овдје. Испочетка су одлазили да би зарадили неки динар, слали породицама и враћали се, а онда су одвели и породице и свили гнијезда тамо негдје под туђим небом. Јер тамо од својих плата могу да живе.
Због таквог односа према мајсторима, пекарима или конобарима дошли смо у ситуацију да данас у нашој Републици радника нема ни за лијек. Годинама су били обезвређивани, плаћали су их сићом и говорили само идите ако ви нећете има ко хоће да ради.
Они су отишли на боље, а послодавци кукају на сва звона да радника нема ни за лијека.
Сви углас упозоравају да ће затворити кафане, пекаре, па и фабрике јер свима недостаје радника. Сада кад је њихово пословање доведено на ивицу опстанка, радо би да одријеше кесу, али џаба, нема ко да ради.
Част изузецима, јер одувијек је било а има и данас поштених послодаваца који цијене своје раднике, почесто их и награде за труд и залагање. Нажалост, такви су увијек били у мањини.
Није тајна да су поједини послодавци годинама раније конобаре плаћали са 500 марака, почесто им узимали бакшиш или их свјесно уваљивали у минус само да би себи приграбили корист.
Данас ти исти конобари постављају услове и тацну не узимају у руке без минимално 1.000 марака. И не само они. И у другим браншама нико више неће да ради за минималац. Људима је доста преживљавања и крпљења рупа у кућном буџету од првог до првог.
Готово да нема производа који није поскупио. Цијене горива расту на дневном нивоу, увелико се шушка о томе да ће и прије него мислимо литар горива коштати пет марака. Те бројке расту муњевитом брзином, а оне које показују износ плате и пензије иду пужевим кораком.
Инфлација за коју кажу да је на рекордном нивоу до сада је појела сва повећања примања радника и пензионера. Нигдје се ни фенинг не види јер раст цијена и раст плата нису сразмјерни. Саставити крај с крајем од плате до плате постала је права умјетност.
Ко зна до када ће грађани моћи ћутке да истрпе све ово. А и ако подигну глас или се којим случајем одваже да изађу на улицу у знак протеста, неће то дуго потрајати. У октобру су избори, а онда Јово наново.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
