Раднички страхови

Маријана Миљић Бјеловук

Већина радника у Српској посљедње дане проводи у страху за радно мјесто. Страховали су и до сада, трпјели све и свашта од стране бахатих послодаваца, а са појавом и ширењем вируса корона тај страх је и те како добио на снази јер бахати не прежу ни од “ковида 19”.

Несумњиво је да ће поједини послодавци, они бахати, искористити тренутну ситуацији како би додатно угрозили радничка права. Њих је увијек било на претек, а вријеме короне сигурно ће их изродити још. Појединци и сада, у овој тешкој ситуацији, користе прилику те приморавају раднике на све и свашта јер знају да прехрањују своју породицу од цркавице коју им дају. 

С друге стране, увијек је било и увијек ће бити и оних газда који се баш тако могу назвати, јер стају иза свога радника и у вријеме када корона коси профит и када губе сваку могућу трку с временом. Е, само иза тих треба стати, помоћи им у сваком погледу и подржати их. Али како је свака криза доносила више првих него других, не сумњамо да ће тако бити и овог пута.

Али као што није ничија до зоре сјала, надамо се да неће ни ових првих. Радници ће, као и увијек, издржати и њихово бахаћење и овај пут, те наћи посао код газда или пак паковати кофере, као што су и до сада радили, и упутити се у неку од европских земаља и тамо наћи послодавца који ће их поштовати. И тамошњи послодавци трпе посљедице, али сигурно је да ће се и те како брзо опоравити, јер ће сву помоћ коју добију уложити у обнову својих капацитета, стварање нових вриједности и повратак партнера. Таквом праксом велики број домаћих привредника се не може похвалити јер, нажалост, многи од њих помоћ коју добију настоје само да задрже на својим рачунима.

Јасно је и да ће се у овој кризи, али и након ње слити милиони и милијарде марака помоћи са свих страна. Како у готов новцу, тако и опреми. Међутим, та помоћ увијек више оде на рачуне оних који мисле да су богомдани, а мање на рачуне правих газда, оних који поштују радника и који ће увијек стати иза њега. 

Радници, као и до сада, спремни су на све, па чак и сами предлажу да им послодавци, који су највише страдали, исплате само минималну плату од 520 марака, док други предлажу и да не добију плату мјесец, два само како би сачували радно мјесто. Спремни су на све само да би за који мјесец њихова плата, па и она минимална, али и испод то­г износа, редовно била исплаћивана.

Због свега тога помоћ надлежних, али и свих других треба да буде усмјерена искључиво оним послодавцима који су спремни да изађу у сусрет раднику, стану иза њега и заједничким снагама преброде кризу која нас удара. Њима је потребно помоћи, одгодити порезе, стопирати кредите, суфинансирати исплату плата и пружити све друге врсте помоћи. А онима који се бахате, дијеле отказе шаком и капом и раднике искоришћавају само да би убрали екстрапрофит потребно је стати у крај и удијелити помоћ од нула марака. Једино на тај начин страхови радника у Српској ће јењавати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана