Радничке муке

Све остале дане о радничким правима, статусу и потребама углавном се само шапуће, тихо, најтише, да се којим случајем не бисмо замјерили послодавцу или, не дај Боже, онима изнад.

Важно је да је плата редовна, да не касни, нема везе што је мала и недовољна и за оно основно. Том реченицом, нажалост, тјеши се већина радника у Српској који једва успијевају да саставе од првог до првог с мјесечним примањима која посебно нису довољна у вријеме енормних поскупљења основних животних намирница.

Права радника ове године остала су некако у сјенци јаза међу синдикалцима, који не могу да се договоре шта је приоритет на листи њихових захтјева које упућују надлежнима.

Једни траже повећање плата, други топли оброк и регрес. И ту настаје проблем. Ни овога пута нису могли да се усагласе. Много важније је било истаћи ко је кога подржао и ко је с ким састанчио, од чега обични радници никакве вајде немају.

Наравно да је сваком раднику у Републици Српској потребна већа плата, јер без новца не може да преживи ни радник у фабрици ни директор.

Међутим, јасно је као дан да када се иде на процентуално повећање примања, неће свима плата једнако бити увећана.

Није исто повећање од десет одсто за некога ко прима минималац и другога који има хиљаду или двије хиљаде марака. С друге стране, у праву су и они који се боре за посебно исказивање топлог оброка, јер радник има право на топли оброк.

Баш, како кажу, и највећи криминалци који служе казну у затвору, сваки дан доручкују, ручају и вечерају о трошку државе. Зашто право на оброк о том истом трошку не би имали и радници?

Сви радници, без изузетка. И у привреди и у администрацији, баш сви заслужују једнака права.

Нажалост, како прође Празник рада, тако утихне и борба за радничка права. Једино, можда нам се ове године посрећи, имајући у виду да нас мање од пола године дијели од избора. Наћи ће се већ неко ко ће на радничкој муци убрати који глас више. Неће им бити први, а, нажалост, ни посљедњи пут.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.