Радничке муке

Њих скоро 164.000 или 60 одсто од укупног броја запослених прима плату мању и од републичког просјека, односно од 830 марака. Још је поразнија чињеница да највише радника мјесечно зарађује од 370 до 610 марака, а да је осам пута мање оних који имају плату већу од 2.000 марака.

Ако се узме у обзир то да је просјечна синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу скупља од 1.800 марака, јасно је с каквим се мукама сусрећу они који зарађују цркавицу. Како преживљавају и са чим се све боре, знају само они и они који су у истој ситуацији и муче исту муку.

Послије ових бројева свима у Српској, али и шире јасно је  зашто грађани свакодневно пакују кофере и одлазе у печалбу. За то нам никаква формула није потребна, јер одговор је пред нама: одлазе зато што не могу зарадити плату са којом ће, ако ништа, својој породици приуштити оно најосновније. На луксуз и не помишљају. Та ријеч одавно је већ постала страна.

Због тога ћемо, ако се овако настави, а вјероватно хоће, кроз коју годину, ако не и ситније, за мјесец, остати без икакве квалитетне радне снаге.

Јасно је да се проблеми због ниских плата нижу само један за другим, а аларм за узбуну који је поодавно упаљен нико не гаси.

Понекад у јавности, у посљедње вријеме чак и често, послодавци и надлежни у Српској истичу да имају проблем са одливом радне снаге, али на рјешавању те ситуације ништа не раде.

Сви ми знамо за тај проблем, али од честог указивања на њега немамо ама баш ништа.

Јасно је да треба престати са понављањем да су плате у реалном сектору изнимно мале и да због тога људи одлазе, већ треба урадити нешто о том питању. Треба тражити формулу за рјешавање овог проблема, а са њеним открићем биће побољшан живот већине запослених у Српској.

Јасно је и да је та формула пред надлежнима и да треба да је примијене, а крајње је вријеме да то и учине ако желе бољи живот својим грађанима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.